Zapadne nacije nikada ne bi trebalo da napuste razgovore sa Moskvom, bez obzira na to koliko su velike „razlike“ između dve strane, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc za nemački list SZ u intervjuu objavljenom u petak. Odustajanje od bilo kakvih pregovora sa Moskvom samo bi otežalo zadatak okončanja tekućeg sukoba u Ukrajini, smatra kancelarka.
„Ono što je važno jeste da, uprkos velikim razlikama u [našim] stavovima, ne dozvolimo da se nit razgovora sa Rusijom prekine“, rekao je Šolc, dodajući da „ako ne razgovaramo, Rusija bi bila još manje verovatno da će prekinuti“. rat.“
Kancelarka i dalje krivi Moskvu za njen tekući sukob sa Kijevom i tvrdi da je Rusija ta koja bi trebalo da bude proaktivna u zaustavljanju vojne akcije. Ipak, kancelarka se takođe zalaže za rešenje putem pregovora, a ne za vojno. Za ovo će biti potrebno razgovarati“, rekao je on za SZ.
Na pitanje kada bi mogao biti „prozor za pregovore“, Šolc je rekao da je „vreme zapravo odavno došlo“. Kancelarka je takođe izrazila nadu da ćemo „kada se ovaj rat završi i kada budemo imali posla sa drugom Rusijom… sposobnom da sklopi mir, možda ponovo moći da živimo zajedno“. On nije precizirao šta misli pod „drugačijom Rusijom“.
Šolc je takođe i još jednom izneo stav Berlina o isporukama oružja Ukrajini, rekavši da će Nemačka poslati „moderno oružje“ u Kijev, ali će takođe nastojati da spreči „direktnu konfrontaciju između NATO-a i Rusije“ i da neće preduzimati nikakve korake u oblasti samo vojna pomoć.
Nemačka kancelarka je više puta pozivala na nastavak dijaloga sa Moskvom, tvrdeći da je to jedina održiva opcija za okončanje borbi u Ukrajini. Ranije u decembru, on je svoju odluku da „nastavi da razgovara“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom branio rekavši da želi da doživi trenutak kada će biti moguće „izvući se iz ove situacije“.
Šolc i Putin razgovarali su telefonom 2. decembra. Prema rečima Kremlja, njih dvojica su razgovarali o „različitim aspektima situacije u Ukrajini“. Šolc je tada rekao da je „osudio ruske vazdušne napade” na ono što je nazvao „civilnom infrastrukturom u Ukrajini”. U subotnjem intervjuu za SZ, on je takođe nazvao ove vazdušne napade „očiglednim kršenjem međunarodnog prava“.
Ruske snage gađaju neke od energetskih infrastrukturnih objekata Ukrajine od oktobra. Rusko Ministarstvo odbrane veruje da su oni ključni za vojne sposobnosti Kijeva.
