Države članice UN imaju mnogo posla da urade kako bi konačno dogovorile sporazum o zaštiti otvorenog mora pre nego što se planirani pregovori završe za pet dana, kažu učesnici i posmatrači.
Posle 15 godina formalnih i neformalnih razgovora, delegati se od 20. februara sastaju u Njujorku na trećoj „završnoj” rundi pregovora za manje od godinu dana.
„Prošle nedelje je bilo napretka, ali ima još mnogo pitanja za rešavanje“, rekla je za AFP Natali Rej iz Alijanse za otvoreno more, koja uključuje oko 40 nevladinih organizacija.
„Postoji potreba da se ubrza tempo u drugoj nedelji kako bismo bili sigurni da ćemo sporazum preći preko crte. I dalje sam optimista da je to moguće“, dodala je ona.
Drugi su, međutim, manje pozitivni da se sporazum može postići pre nego što razgovori budu okončani u petak.
„Pregovori su se odvijali u krug, napredujući brzinom puža“, rekla je u saopštenju Laura Meler iz Grinpisa.
Priznajući da mnoga ključna pitanja ostaju nerešena, predsedavajuća konferencije Rena Li pozvala je u ponedeljak pregovarače da budu „fleksibilni i kreativni“.
Predstavnik Jamajke rekao je da fleksibilnost ne treba da dolazi po cenu ambicija.
Gledajte napred, gledajte na najbolji ishod, vidite kako najbolje možete da budete fleksibilni, inače nećemo postići dogovor (i) ovih 20 godina će biti neuspeh i nećemo imati nikog da krivimo osim sebe“, poručio je on.
Otvoreno more počinje na granici ekskluzivnih ekonomskih zona zemalja, koje se protežu do 200 nautičkih milja (370 kilometara) od obale. Oni stoga ne potpadaju pod jurisdikciju nijedne zemlje.
Dok otvoreno more obuhvata više od 60 procenata svetskih okeana i skoro polovinu površine planete, ono dugo privlači mnogo manje pažnje od obalnih voda i nekoliko kultnih vrsta.
Ažurirani nacrt teksta objavljen prošlog vikenda i dalje je pun klauzula u zagradama i više opcija o nekim glavnim pitanjima koja će odrediti robusnost konačnog sporazuma.
Još uvek je sporno kako će se stvoriti zaštićena morska područja, koja su ključni deo mandata svakog budućeg sporazuma.
„Kada smo otišli (prethodna runda pregovora) u avgustu, ovo je bilo 95 odsto dobro, ali smo zabrinuti da je to razvodnjeno“, rekla je za AFP Mina Eps iz Međunarodne unije za očuvanje prirode.
Nekoliko posmatrača je reklo AFP-u da Kina traži da buduće upravljačko telo bilo kog eventualnog sporazuma, poznatog kao Konferencija strana (COP), odredi svetilišta konsenzusom, a ne većinom glasova.
Oni kažu da Kina pokušava da sebi da de fakto veto, poput onog koji je Peking godinama koristio da spreči stvaranje drugih zaštićenih morskih područja od strane Komisije za očuvanje morskih živih resursa Antarktika (CCAMLR).
„Kina mora hitno da ponovo zamisli svoju ulogu u ovim pregovorima“, rekao je Meler iz Grinpisa.
Ona je pozvala Peking da pokaže isto vođstvo kao u decembru kada su se, pod njegovim predsedavanjem COP15 u Montrealu, sve svetske vlade obavezale da zaštite 30 odsto kopna i okeana planete do 2030. godine.
Taj cilj je gotovo nemoguć bez uključivanja otvorenog mora, od kojih je danas zaštićeno samo oko jedan odsto.
Još jedno sporno pitanje je kako proceniti uticaj aktivnosti kao što je rudarstvo na životnu sredinu.
Kako podeliti eventualni profit od prikupljanja — na primer farmaceutskih, hemijskih ili kozmetičkih proizvođača — novootkrivenih morskih supstanci takođe deli bogate i siromašne zemlje.
Pregovarač je za AFP rekao da je dogovor o tom pitanju „prilično blizu“. Tamošnji konsenzus bi mogao pomoći u otklanjanju drugih problema, kažu posmatrači.
Kakvi god da su kompromisi, „Moramo da imamo sporazum koji menja status kvo“, rekao je Andreas Hansen iz The Nature Conservancy.
„U suprotnom neće biti efikasno u pomoći da se zaustavi i preokrene gubitak biodiverziteta u okeanu“, rekao je on za AFP.
