Najnovija strašna masovna pucnjava u Mejnu, gde je izgubljeno 18 ljudskih života, uticala je na promenu stava američkog predstavnika Džareda Goldena, čiji su birači bili žrtve ovog masakra. Golden je prethodno bio protiv zabrane jurišnog oružja, ali sada poziva Kongres Sjedinjenih Država da preduzme korake u tom pravcu.
Međutim, iako je Goldenova promena mišljenja važna, situacija u Vašingtonu ostaje nepromenjena. Predsednik Džo Bajden nastoji ponovo uvesti zabranu jurišnog oružja, ali republikanci koji kontrolišu Predstavnički dom i podržavaju prava na oružje nisu pokazali volju za podršku takvim merama.
Džared Golden, konzervativni demokrata koji predstavlja okrug koji je podržao bivšeg predsednika Donalda Trampa na izborima 2020. godine, prethodno se protivio zabrani iz „lažnog uverenja“ da njegova zajednica nije podložna takvom nasilju. Međutim, nakon najnovije tragedije, Golden je izrazio svoju promenu stava i pozvao Kongres na akciju.
Predsednik Bajden je u saopštenju u petak izrazio duboko saosećanje s obzirom na još jednu besmislenu masovnu pucnjavu i pozvao republikance da pomognu u usvajanju zakona koji bi zabranili jurišno oružje i magazine velikog kapaciteta, uveli univerzalne provere prošlosti, zahtevali bezbedno skladištenje oružja i ukinuli imunitet od odgovornosti za proizvođače oružja.
Međutim, kongresni saradnici ističu da ne postoji novi pokušaj usvajanja takvog zakona, koji bi morao da prođe Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca većinom glasova, a zatim osvoji 60 glasova u 100-članom Senatu.
Novoizabrani predsednik Predstavničkog doma, Majk Džonson, republikanac, čini se da zatvara vrata bilo kakvim naporima u tom smeru. On je istakao da je problem u ljudskim srcima, a ne u oružju, i naglasio važnost zaštite građanskog prava na samoodbranu koje podržava Drugi amandman Ustava Sjedinjenih Država. Džonson je istakao da sada nije vreme za donošenje dodatnih zakona.
Demokrate, uz podršku grupa protiv nasilja nad oružjem, godinama pokušavaju da obnove saveznu zabranu oružja u stilu napada, koja je prvi put uvedena 1994. godine i istekla 2004. godine. Republikanci, uz snažnu podršku moćnih lobija za prava na oružje, obično se protive ograničenjima posedovanja oružja.
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da većina Amerikanaca podržava stroža ograničenja u vezi sa oružjem, uključujući provere prošlosti i zakone o „crvenoj zastavi“, koji bi držali oružje van dometa osoba koje se smatraju opasnim. Međutim, stavovi su podeljeni kada je reč o zabrani oružja u stilu napada.
Sjedinjene Države su u poslednjim godinama bile svedoci niza masovnih pucnjava koje su uključivale oružje u stilu napada. Očekuje se da će Bajden, koji se kandiduje za reizbor 2024. godine, istaći pooštravanje zakona o oružju kao ključni deo svoje kampanje.
Prošle godine, Kongres je usvojio prvi značajan zakon o kontroli oružja u poslednje tri decenije. Ova dvostranačka mera je ojačala proveru prošlosti potencijalnih kupaca oružja koji su bili osuđeni za nasilje u porodici ili značajna krivična dela kao maloletnici. Ova mera je usvojena nakon što je Vrhovni sud SAD proširio prava na oružje, potvrđujući da Amerikanci imaju ustavno pravo da nose pištolje u javnosti radi samoodbrane.
Da bi bilo koja zabrana oružja u stilu napada prošla u budućnosti, demokrate bi morale da osvoje većinu u Predstavničkom domu od 435 mesta i dodatne mandate u Senatu od 100 članova, gde trenutno kontrolišu 51-49.
