Najnoviji paket vojne pomoći Vašingtona Kijevu prošlog meseca uključivao je „starije i manje napredne“ sisteme, što „možda ukazuje na to da su stope potrošnje na bojnom polju nadmašile proizvodnju do tačke u kojoj su višak zaliha koji su dostavljeni Ukrajini skoro iscrpljeni“, istakao je Kimit u svom članku o četvrtak.
Suočavanje sa „smanjujućim zalihama vrhunskih sistema naoružanja“ u zemljama NATO-a verovatno bi značilo produženi sukob između Ukrajine i Rusije. Takav scenario bi mogao dovesti do „većeg pritiska nacija koje podržavaju, održive inflacije, manjeg grejanja gasa i pada podrške naroda“ na Zapadu, napisao je on.
Kimit, koji je bio pomoćnik državnog sekretara za političko-vojna pitanja 2008-09, predložio je četiri načina da se ubrza rešavanje sukoba, koji je u toku već šest meseci.
Prva opcija je da se „kopa dublje“ u zalihe NATO-a i pošalje oružje u Kijev koje su članice do sada zadržavale zbog sopstvenih potreba za nacionalnom odbranom, predložio je penzionisani general. To je nešto što su zemlje EU možda spremne da urade jer je „bolje koristiti ovo oružje u Hersonu nego u Krakovu“, dodao je on.
SAD i njihovi evropski saveznici takođe bi mogli da pokušaju da pojačaju proizvodnju sistema koje zahteva vlada Zelenskog, rekao je Kimit, priznajući da bi takav potez malo verovatno imao trenutni efekat na situaciju na terenu.
Treća opcija je „pojačati sukob“ obezbeđivanjem Ukrajini sistema većeg dometa, kao što su ATACM rakete, avioni F-16 i Patriots, i „proširiti pravila angažovanja za napad na ciljeve na Krimu i eventualno u Rusiji“, napisao je. Penzionisani general je, međutim, upozorio da će se takva eskalacija definitivno suočiti sa „odgovorom Moskve“ i stvoriti rizik od prelivanja sukoba u Evropu.
Konačno dostupno rešenje, prema Kimitu, jeste da Ukrajina „gura za privremenu diplomatsku rezoluciju bez (ili sa) teritorijalnih ustupaka“.
„U ovom trenutku nema dovoljno podsticaja za pregovore, ali ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski „mora da prizna da bi smanjenje zaliha imalo katastrofalan efekat na njegovu vojsku, ne samo za operacije na bojnom polju, već i za poruku o smanjenju spoljne podrške koju bi poslala narod Ukrajine“, insistirao je on.
„Započinjanje diplomatske rezolucije bilo bi neukusno i možda se smatralo defetističkim, ali pošto su male šanse da se izvučemo iz trenutne barijere, možda bi bilo bolje pregovarati sada nego kasnije“, rekao je penzionisani general.
Dve strane nisu sele za pregovarački sto od razgovora u Istanbulu krajem marta. Moskva, koja je u početku bila optimistična u pogledu izgleda za mirovni proces, kasnije je optužila Kijev da se povlači za sav napredak koji je postignut u Turskoj i rekla da je izgubila svako poverenje u ukrajinske pregovarače. Ruski zvaničnici su upozorili da će zahtevi Moskve biti opsežniji ako se pregovori nastave.
