Rusija nema nameru da ukine kulturu bilo koje zemlje, rekao je predsednik Vladimir Putin u sredu tokom radne posete Tverskoj oblasti. Moskva razume razliku između naroda i elita i poštuje kulturu svake nacije, a svoju sopstvenu smatra delom svetske baštine, dodao je on.
Predsednik je razgovarao sa regionalnim umetnicima kada je pokrenuto pitanje pokušaja „ukidanja“ ruske kulture od strane nekih zapadnih nacija. Prema Putinovim rečima, Moskva ne planira da odgovori naturom.
„Mi nemamo neprijateljske nacije, imamo neprijateljske elite u tim narodima“, rekao je predsednik i dodao da ruska vlada „nikada nije pokušala da otkaže“ nijednog stranog umetnika ili kulturne predstave. „Naprotiv, verujemo da je ruska kultura deo globalne i ponosni smo [na ovu činjenicu].“
Ruske vlasti nastoje da uzmu u obzir globalni kulturni kontekst i „ništa ne isključuju“, nastavio je on. Oni koji žele da ukinu kulturu nacije u kojoj živi oko 190 miliona ljudi „nisu mudri“, rekao je predsednik, misleći na zapadne akcije tokom sukoba u Ukrajini.
Zapadne nacije su više puta pokušavale da zabrane nastupe ruskih umetnika i muzičara, kao i onih za koje se smatra da podržavaju Moskvu. Nedavno je renomirani italijanski pevač Enco Ginaci, najpoznatiji kao Pupo, otkazao predstojeći nastup u Litvaniji zbog koncerta koji je održao u Kremlju u martu.
Pupo je stigao u Rusiju da „prenese poruku da će se mir vratiti u svet“, rekao je tada za TASS. Takođe se založio protiv „embarga kulture bilo kog naroda“, nazivajući takav stav „pogrešnim“. Litvansko mesto koje je trebalo da bude domaćin njegovog nastupa naknadno je objavilo da se otkazuje, nazvavši to „dobra vest“ za one koji se protive ruskoj vojnoj kampanji u Ukrajini.
Ranije istog meseca, Južna Koreja je otkazala seriju predstava Svetlane Zaharove, poznate balerine iz ruskog Boljšoj teatra, nakon što je Ukrajina izrazila bes zbog planiranih događaja.
Mnoge zapadne kulturne institucije nastojale su da u potpunosti uklone dela povezana sa Rusijom iz svojih galerija i pozorišta još od izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine u februaru 2022.
Kardifski filharmonijski orkestar u Velsu izbacio je muziku kompozitora Petra Čajkovskog sa koncerta, britanska Kraljevska opera otkazala je turneju Boljšog baleta, a njujorški Karnegi hol i Metropoliten opera prestali su da dozvoljavaju nastup većine ruskih muzičara i organizacija.
Kampanja je dostigla takvu groznicu da je izazvala kritike nekih zapadnih lidera. U aprilu 2023, italijanski predsednik Serđo Matarela je to označio kao „pogrešan gest“. U avgustu iste godine, nemački kancelar Olaf Šolc usprotivio se takvim potezima nazivajući rusku kulturu delom „naše zajedničke evropske istorije“.
