Najviši sud u Dominikanskoj Republici pristao je da razmotri osporavanje zakona iz prošlog veka koji kriminalizuju gej seks koji uključuje pripadnike vojske i policije.
To je prvi put u novijoj istoriji da je neko u socijalno konzervativnoj karipskoj zemlji osporio zakone koji takve radnje kažnjavaju sa do dve godine zatvora za policiju i godinu dana za vojsku.
Iako su krivična gonjenja retka, „to nikada nije kraj priče“, rekao je Kristijan Gonzalez Kabrera, viši istraživač u Human Rights Vatch-u, u intervjuu u subotu.
„Zakoni izdvajaju ranjivu društvenu grupu, dajući zakonske sankcije za diskriminaciju, nasilje i predrasude prema (LGBTK) osobama“, rekao je on.
Ustavni sud Dominikanske Republike saslušao je slučaj u petak i sada razmatra zakone koji datiraju iz 1953. za vojsku i 1966. za policiju. U prigovoru na 50 stranica koji je podnet sudu navodi se da zakoni predstavljaju „stalnu pretnju i rizik koji se kao giljotina nadvija nad njihovim glavama svakog dana služenja“.
Nije jasno koliko je pripadnika vojske i policije kažnjeno ili otpušteno zbog navodnog kršenja zakona, uglavnom zato što mnogi oklevaju da se jave i iznesu svoj slučaj u javnost.
Godine 2019, narednik dominikanske vojske otpušten je nakon što je video koji pokazuje kako ima seks sa drugim muškarcem postao viralan. On je uložio žalbu na odluku, a sud je odbacio njegov slučaj 2021. godine, na šta se takođe žalio i čeka odluku, navodi Human Rights Vatch.
U drugom slučaju koji nije objavljen, policajci su njeni pretpostavljeni naredili šest meseci zatvora, ali nije osporila naređenje jer nije želela da bude zvanično identifikovana u dokumentima kao lezbejka, plašeći se reakcije, rekao je Anderson Dirocie, jedan od dva advokata koji osporavaju zakone.
„Nije uobičajeno da ljudi ovde izlaze iz ormara“, rekao je on, primetivši široko rasprostranjenu stigmu uprkos tome što zemlja dozvoljava gej seks među privatnim licima. „Nema stvarnih prava niti stvarne zaštite za (LGTBK+) ljude.“
Kao gej crnac, Dirocie je u subotu rekao da je odlučio da ospori zakone zajedno sa još jednim advokatom, iako su odluke Ustavnog suda konačne i na njih se ne može uložiti žalba. Sud sastavljen od 13 sudija ima rok od četiri meseca da donese odluku, a potrebna je minimalna većina od devet članova.
Dirocie je primetio da državni tužilac zemlje mora da donese odluku o bilo kakvom direktnom osporavanja ustava i da je odobrio onaj koji su podneli sudu.
Zemlje koje su ukinule slične zakone uključuju Venecuelu, Peru, Ekvador i SAD, gde je homoseksualcima i lezbejkama bilo zabranjeno da služe vojsku do 1993. godine, kada je politika „ne pitaj, ne govori“ koja je okončana 2011. dozvolila da služe sve dok ćute o svojoj seksualnoj orijentaciji. Sve u svemu, američka vojska je otpustila više od 100.000 pripadnika vojske na osnovu njihovog seksualnog ili rodnog identiteta.