VAŠINGTON – Vrhovni sud za sada drži na snazi ograničenja azila iz ere pandemije, uništavajući nade migranata koji beže od nasilja i nejednakosti u Latinskoj Americi i drugde da stignu u Sjedinjene Države, prenosi Asošijeted pres.
Presuda od utorka zadržava glavnu politiku iz Trampove ere koja je prema nalogu sudije trebalo da istekne 21. decembra. Slučaj će biti predmet rasprave u februaru, a odlaganje koje je prošle nedelje nametnuo glavni sudija Džon Roberts ostaće na snazi dok sudije ne donesu odluku. odluka.
Ograničenja, često poznata kao Naslov 42 u odnosu na zakon o javnom zdravlju iz 1944. godine, postavljena su pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom na početku pandemije. Zvaničnici su proterivali tražioce azila iz Sjedinjenih Država 2,5 miliona puta zbog sprečavanja širenja COVID-19.
Zagovornici imigracije su tužili da okončaju ovu politiku, rekavši da je to protivno američkim i međunarodnim obavezama prema ljudima koji beže u SAD da bi izbegli progon. Oni su takođe tvrdili da je politika zastarela kako se tretmani za korona virus poboljšavaju.
Odluka Vrhovnog suda 5-4 dolazi u trenutku kada se hiljade migranata okupilo na meksičkoj strani granice, puneći skloništa i zabrinjavajući advokate koji se bore da shvate kako da se brinu o njima.
„Duboko smo razočarani zbog svih očajnih tražilaca azila koji će nastaviti da pate zbog naslova 42, ali nastavićemo da se borimo da na kraju okončamo tu politiku“, rekao je Li Gelernt, advokat Američke unije za građanske slobode, koja se svađala. da se prekine upotreba naslova 42.
Države koje su želele da se naslov 42 zadrži na mestu pozdravile su tužbu. U saopštenju za javnost od utorka, guverner Ajove Kim Rejnolds pohvalio je odluku suda, rekavši da to nije trajno rešenje za probleme sa imigracijom u zemlji.
„Zahvalan sam što je naslov 42 ostao na snazi kako bi se sprečio ilegalni ulazak na južnu granicu SAD. Ali nemojte pogrešiti – ovo je samo privremeno rešenje za krizu koju su predsednik Bajden i njegova administracija ignorisali dve godine“, rekla je ona.
Odluka Vrhovnog suda kaže da će sud razmotriti pitanje da li države imaju pravo da intervenišu u pravnoj borbi oko naslova 42. I savezna vlada i zagovornici imigracije su tvrdili da su države čekale predugo da intervenišu i — čak i ako nisu čekali toliko dugo — da nemaju dovoljno položaja da intervenišu.
U neslaganju, sudije Nil Gorsuch i Ketandži Braun Džekson su rekli da čak i ako sud utvrdi da države imaju pravo da intervenišu i da je naslov 42 zakonito usvojen „… vanredno stanje na kojem su te naredbe bile zasnovane je odavno nestalo .”
Sudije su rekle da „trenutna granična kriza nije COVID kriza“.
„A sudovi ne bi trebalo da budu u poslu da održavaju administrativne uredbe osmišljene za jedan hitan slučaj samo zato što izabrani zvaničnici nisu uspeli da se pozabave drugim vanrednim situacijama. Mi smo sud, a ne kreatori politike u krajnjoj instanci“, napisale su sudije.
Sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer rekla je u utorak da će administracija predsednika Džoa Bajdena „naravno, poštovati naredbu i pripremiti se za reviziju Suda“.
„U isto vreme, mi unapređujemo naše pripreme da upravljamo granicom na bezbedan, uredan i human način kada se naslov 42 na kraju ukine i nastavićemo da širi legalne puteve za imigraciju“, dodao je Žan-Pjer. „Naslov 42 je javnozdravstvena mera, a ne mera sprovođenja imigracije, i ne bi trebalo da se produžava na neodređeno vreme.
U novembru je savezni sudija stao na stranu advokata i odredio rok do 21. decembra za okončanje ove politike. Države koje su naklonjene konzervativcima uputile su žalbu Vrhovnom sudu, upozoravajući da bi povećanje migracije uzelo danak na javne usluge i izazvalo „neviđenu nesreću“ za koju su rekli da savezna vlada nema plan da se bavi.
Roberts, koji se bavi hitnim pitanjima koja dolaze iz saveznih sudova u glavnom gradu nacije, izdao je odgodu kako bi sud dao vremena da potpunije razmotri argumente obe strane.
Savezna vlada je zatražila od Vrhovnog suda da odbije napore država, istovremeno priznajući da bi naglo ukidanje ograničenja verovatno dovelo do „poremećaja i privremenog povećanja broja nezakonitih prelazaka granice“.
Precizno pitanje pred sudom je komplikovano, uglavnom proceduralno pitanje da li državama treba dozvoliti da intervenišu u tužbi. Slična grupa država dobila je nalog nižeg suda u drugom sudskom okrugu kojim se sprečava ukidanje ograničenja nakon što su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u aprilu objavili da prestaju sa upotrebom ove politike.
Do novembarskog naloga sudije u tužbi advokata, države nisu tražile učešće u tom slučaju. Ali oni kažu da je administracija u suštini odustala od odbrane politike naslova 42 i da bi trebalo da budu u mogućnosti da se umešaju. Administracija je uložila žalbu na presudu, iako nije pokušala da zadrži naslov 42 dok traje pravni slučaj.
Bajdenova administracija još uvek ima znatan prostor da primeni Naslov 42 agresivno ili blažo koliko želi. Na primer, kada je sudija prošle godine naredio da se Trampova politika „Ostani u Meksiku“ da bi tražioce azila naterala da čekaju u Meksiku na saslušanja pred imigracionim sudom u SAD bude ponovo uvedena, to je učinila u tako ograničenom obimu da je imala mali uticaj. Ta politika je okončana u avgustu nakon što je vlada preovladala u Vrhovnom sudu.
Upotreba naslova 42 od strane Bajdenove administracije uključuje neprozirnu, zbunjujuću petlju izuzeća koja bi trebalo da budu za migrante koji se smatraju najugroženijim u Meksiku, možda zbog rodnog identiteta ili seksualne orijentacije, ili zbog toga što im se konkretno preti nasiljem. Američka carinska i granična zaštita radi sa partnerima koje ne identifikuje javno i ne kaže koliko slotova je svakom stavljeno na raspolaganje.
Meksiko je još jedna divlja karta. Upotreba naslova 42 za brzo proterivanje migranata u velikoj meri zavisi od spremnosti Meksika da prihvati ljude iz određenih zemalja koji su proterani iz Sjedinjenih Država. Trenutno Meksiko osim Meksika prima proterane migrante iz Gvatemale, Hondurasa, Salvadora i Venecuele, ali ne i iz drugih zemalja poput Kube, na primer.
Bajden bi trebalo da se sastane sa meksičkim predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom u Meksiko Sitiju sledećeg meseca.
