Sudije su istakle da je kabinet premijera Netanjahua u martu izglasao nepoverenje Baharav-Miari, navodeći značajne razlike između njenog rada i rada Vlade. Prema pravilima, vlade moraju prvo da se konsultuju sa stručnim odborom pre razrešenja državnog tužioca.
Vrhovni sud je ukazao na proceduralne nedostatke u procesu otpuštanja Baharav-Miare, što znači da je njeno razrešenje nevažeće. Ona i dalje obavlja svoju funkciju zakonito, uprkos pokušajima vlade da je smeni.
Pre početka rata u Pojasu Gaze, Netanjahuova Vlada je pokrenula reformu pravosuđa, tvrdeći da je to neophodno za obuzdavanje pravosudnog sistema. Mnogi su smatrali da je to pokušaj slabljenja demokratije u Izraelu.
Baharav-Miaru je opozicija slavila kao čuvara demokratije, posebno kada je objavljen plan reforme pravosuđa. Ovaj plan bi omogućio političarima veću moć nad Vrhovnim sudom, što je izazvalo brojne kontroverze.
Jedan od ključnih nesuglasica između Baharav-Miare i Netanjahuove vlade je pitanje izuzeća ultraortodoksnih jevrejskih studenata od služenja vojnog roka. Ova tema ostaje sporna i izaziva različite reakcije u društvu.
