Vrhovni sud SAD blokirao je u utorak da stupi na snagu teksaški zakon o društvenim medijima koji je imao za cilj da kazni onlajn platforme za uklanjanje političkog govora.
Glasanje je bilo 5 prema 4, a tri najkonzervativnije sudije suda su podnele pismeno neslaganje koje bi omogućilo da se teksaški zakon počne. Iznenađujućim potezom, liberalna pravda Elena Kagan pridružila se neslaganju, ali nije objasnila svoje obrazloženje.
Teksaški zakon zabranjuje Instagramu, Fejsbuku, Tviteru i drugim popularnim sajtovima društvenih medija da blokiraju sadržaj na osnovu gledišta. Guverner Greg Abot smatra da je zakon opravdan odgovor na „opasan pokret kompanija društvenih medija da ućutkaju konzervativna gledišta i ideje“.
Federalni okružni sud privremeno je zaustavio državne zvaničnike da sprovode zakon, rekavši da on verovatno krši Prvi amandman. Ali podeljeno veće 5. okružnog apelacionog suda u SAD dozvolilo je da se izvrši izvršenje.
Interesne grupe za veliku tehnologiju NetChoice i Udruženje kompjuterske i komunikacione industrije podnele su hitan zahtev za blokiranje zakona nakon što je američki Apelacioni sud za 5. okrug poništio presudu nižeg suda kojom je naloženo da ona stupi na snagu.
Grupe su tvrdile da će zakon naterati tehnološke platforme da napuste sve, od ruske propagande do neonacističkih i Kju Kluks Klana. Grupe su tvrdile da Ustav štiti njihovo pravo da upravljaju sadržajem platforme, baš kao što štiti odluke o objavljivanju novina.
Komora napretka, grupa za lobiranje za Big Tech, pozdravila je pauzu visokog suda u primeni zakona u Teksasu.
„Dok raspravljamo o tome kako da zaustavimo besmislenije akte nasilja, teksaški zakon bi primorao društvene medije da postavljaju rasističke, mržnje i ekstremističke objave“, rekao je generalni direktor grupe Adam Kovačević.
Skot Vilkens, viši advokat u Institutu za prve izmene Najt na Univerzitetu Kolumbija, takođe je pozdravio potez suda, rekavši da bi „teorija Prvog amandmana da Teksas napreduje u ovom slučaju dala vladi široku moć da cenzuriše i iskrivi javni diskurs. „
Teksaški zakon sprečava platforme društvenih medija sa najmanje 50 miliona aktivnih korisnika mesečno kao što su Fejsbuk, Instagram, Jutjub, TikTok i Tviter da obaraju postove na osnovu gledišta korisnika. Omogućava korisnicima da tuže platforme ako misle da su cenzurisane zbog svojih političkih stavova. Takođe omogućava državnom tužiocu da sprovodi prekršaje, moć koja je zabrinula stručnjake koji proučavaju onlajn platforme i govor.
Florida je usvojila sličan zakon pokušavajući da obuzda kompanije društvenih medija. Ali taj je zaustavljen jer se odvija pravna bitka oko njegovih implikacija na Prvi amandman i druga pravna pitanja.
Prema američkom zakonu, onlajn platforme nisu zakonski odgovorne za ono što ljudi objavljuju, a politika tehnološke kompanije o tome šta je, a šta nije dozvoljeno na sajtovima, dugo se smatra vrstom govora zaštićenom Prvim amandmanom.
Ali rastući pokret za reinterpretaciju ovih zakona prihvatili su i državni tužilac Teksasa Ken Pakston i sudija Vrhovnog suda SAD Klarens Tomas, koji obojica veruju da kompanije društvenih medija treba da budu regulisane kao „obični operateri“, poput telefonske kompanije ili drugog javnog preduzeća i treba da podleže dalekosežnim saveznim propisima.
Slučaj Teksasa će se skoro sigurno vratiti Vrhovnom sudu pošto se čini da je veće petog okruga sklono da podrži zakon. Pod pretpostavkom da se to desi, takva presuda bi bila u direktnoj suprotnosti sa presudom Jedanaestog okružnog apelacionog suda, ostavljajući Vrhovnom sudu da reši sukob.
