UJEDINjENE NACIJE – Tokom godišnjeg okupljanja svetskih lidera u Ujedinjenim nacijama ove nedelje, nisko ležeća ostrvska država Vanuatu pojačala je borbu da natera svet da se fokusira na borbu protiv globalnog zagrevanja pozivajući na sporazum o neširenju fosilnih goriva, prenosi Rojters.
„Vreme je isteklo – potrebna je akcija sada“, rekao je predsednik Vanuatua Nikenike Vurobaravu Generalnoj skupštini UN u petak.
Sporazum bi imao za cilj smanjenje proizvodnje uglja, nafte i gasa kako bi se ograničio porast temperatura na globalno dogovorenih 1,5 stepeni Celzijusa.
To bi takođe „omogućilo globalnu pravednu tranziciju za svakog radnika, zajednicu i naciju sa zavisnošću od fosilnih goriva“, rekao je lider zemlje sa negativnim sadržajem ugljenika.
Panel UN za klimatske nauke – Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) – upozorio je da su globalne emisije na putu da pređu granicu zagrevanja od 1,5 stepeni C i dostignu oko 3,2 stepena C do kraja veka.
Vanuatu je takođe zatražio od Međunarodnog suda pravde da izda mišljenje o pravu na zaštitu od štetnih uticaja klimatskih promena, što je potez za koji je Vurobaravu rekao da „nije srebrni metak za povećanje klimatskih akcija, već samo jedno sredstvo za postizanje bliže krajnjem cilju bezbedne planete za čovečanstvo“.
U Pakistanu, razorne poplave ovog meseca zahvatile su velike delove zemlje, ubivši više od 1.500 ljudi i nanevši štetu procenjenu na 30 milijardi dolara. Pakistanski premijer Šehbaz Šarif upitao je svetske lidere zašto njegovi ljudi plaćaju cenu globalnog zagrevanja.
„Pakistan nikada nije video oštriji i razorniji primer uticaja globalnog zagrevanja. Život u Pakistanu se zauvek promenio“, rekao je Šarif Generalnoj skupštini. „Priroda je oslobodila svoj bes na Pakistan, ne gledajući… naš ugljenični otisak.
Širom sveta u petak su se mladi aktivisti okupili za akciju protiv klimatskih promena, organizujući proteste od Novog Zelanda i Japana do Nemačke i ulica Njujorka tražeći od bogatih zemalja da plate štetu siromašnima zbog globalnog zagrevanja.
Protesti se održavaju šest nedelja pre ovogodišnjeg samita Ujedinjenih nacija o klimi, poznatog kao COP27, gde ugrožene zemlje planiraju da traže kompenzaciju za uništavanje domova, infrastrukture i sredstava za život zbog klimatskih promena.
„Obnavljamo naš poziv svetu da objavi totalni rat najvećem izazovu ovog veka: čudovište klimatskih promena. Pa ipak, posle svih ovih godina, svet nije uspeo da prekine našu zavisnost od fosilnih goriva“, rekao je predsednik Maršal Ostrva Dejvid Kabua Generalnoj skupštini UN u utorak.
Filipinski predsednik Ferdinand Markos Mlađi rekao je da najviše pate najmanje odgovorni za klimatske promene.
„Filipini su neto ponor ugljenika, koji apsorbuju više ugljen-dioksida nego što emitujemo. Pa ipak, mi smo četvrta najranjivija zemlja na klimatske promene“, rekao je on na skupu UN.
Šef UN-a Antonio Gutereš upozorio je u petak da svet „nije ni blizu“ da postigne dovoljan napredak u pogledu klimatskih promena, rekavši na sastanku lidera pacifičkih ostrva: „Oni koji nisu učinili ništa da stvore ovu krizu plaćaju najvišu cenu“.
Gutereš je takođe pozvao bogate zemlje da oporezuju neočekivane profite kompanija za fosilna goriva i da koriste taj novac za pomoć zemljama pogođenim klimatskom krizom i ljudima koji se bore sa rastućim cenama hrane i energije.
Sjedinjene Države i Kina su najveći svetski emiteri ugljenika. O borbi protiv globalnog zagrevanja, američki predsednik Džo Bajden upozorio je ove nedelje u Ujedinjenim nacijama: „Nemamo mnogo vremena“.
Premijer Fidžija Frank Bainimarama osudio je klimatski rat jer se vodi sa „apatijom, poricanjem i nedostatkom hrabrosti da se uradi ono što svi znamo šta mora da se uradi“.
Apelovao je da se svet pojača.
„Fidži je spreman da učini da se naredne godine računaju za naš narod i za planetu – naše pitanje za vas je sledeće: da li ste sa nama? Nemojte nam reći da osim ako to ne planirate da pokažete.“
