U Bukureštu je protekle nedelje održan dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova NATO na kojem su ponovljene osude ruske invazije na Ukrajinu i poteza ruskog lidera Vladimira Putina, čije snage bombarduju ukrajinsku energetsku infrastrukturu, zbog čega su milioni Ukrajinaca bez struje i grejanja na temperaturama ispod nule, piše Glas Amerike.
„Poznata nam je Putinova strategija – smrznuti i izgladneti Ukrajince, naterati ih da napuste domove, dovesti do rasta cena energije, hrane i drugih potrepština, ne samo širom Evrope, već i sveta, a zatim pokušati poeliti našu koaliciju. Predsednik Putin misli da će svet napustiti Ukrajinu, ako samo dovoljno poveća troškove. Da ćemo ih ostaviti da se sami brane. Njegova strategija nije i neće biti uspešna”, poručio je na kraju samita američki državni sekretar Entoni Blinken.
Na sastanku su upućene i poruke podrške Ukrajini i najavljena vojna, ali i pomoć zemlji da prebrodi tešku zimu.
Tokom samita, uglavnom su ponovljeni stavovi sa ranijih susreta, uz potvrdu rešenosti NATO da Ukrajinu jednog dana primi za članicu, ali bez iznošenja daljih koraka za taj proces, kaže za Glas Amerike bivši američki ambasador pri alijansi Kurt Volker. Smatra, međutim, da je važno to što je ponuđena pomoć energetskom sektoru Ukrajine i što je Zapad i dalje jedinstven uprkos tome što mnogi očekuju neizvesnu zimu.
“Vladimir Putin izgleda da ima neverovatnu sposobnost da postigne upravo suprotno od onoga što pokušava da uradi. Pokušava da slomi odlučnost Zapada i njegovu podršku Ukrajini, da slomi odlučnost Ukrajinaca. Međutim, ovim varvarskim ponašanjem, namernim napadima na energetske zalihe u pokušaju da zamrzne ljude, da im ugasi svetla, on ih samo još više ujedinjuje”, ističe Volker, trenutno saradnik Centra za analizu evropske politike (CEPA).
NATO članice su u glavnom gradu Rumunije podršku ponudile i Moldaviji i Gruziji, ali i Bosni i Hercegovini, uz ocenu da sve trpe pritisak Rusije.
“Ako nas je Ukrajina nešto naučila, to je da je potrebno sada da ih podržimo. Ruski uticaj ih pogađa na različite načine, ali je bolje da ih podržimo sada nego da događaji krenu u potpuno pogrešnom smeru kao što je to bio slučaj sa invazijom na Ukrajinu ranije ove godine”, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Međutim, Volker ocenjuje da je zbog problema koje ima u Ukrajini, smanjena sposobnost Rusije da bude aktivna u drugim regionima.
“U regionu Balkana, Putin očigledno želi da poveća zavisnost od Rusije kroz energetske zalihe i crkvu, i realnost je da ta zavisnost sada malo slabi, zato što ne mogu da isporuče rezultate. I to u ovom trenutku predstavlja određeni predah za Zapadni Balkan. Međutim i dalje će biti potrebno da vlade u regionu iskoriste taj trenutak i sprovedu reforme, da učvrste zapadnu orijentaciju, da izgrade odnose sa EU i NATO da bi mogle da iskoriste trenutak kada Rusija obraća manje pažnje na njih”, kaže.
Iako ne očekuje trenutnu eskalaciju ruskih aktivnosti na Balkanu, američki diplomata upozorava da to možda neće biti slučaj u budućnosti.
“Kada se vrati fokus Rusije na druge stvari, ako bude imala određeni predah u Ukrajini, mogli biste da vidite više pokušaja puča, više napora da se podrije stabilnost zemalja kroz pravoslavnu crkvu, naročito Srpsku pravoslavnu crkvu gde mogu da je instrumentalizuju, možete videti pokušaje da se prorusko ponašanje nagradi niskim cenama energenata, a da se prozapadno kazni višim cenama, zatim pokušaje obaveštanih službi i biznisa da podmite zvaničnike. Uvek postoje te stvari, ali mislim da je Rusiji trenutno odvučena pažnja”, ocenjuje Volker.
Dok vojna alijansa izržava zabrinutost, zbog, kako su ocenili pojedini ministri, želje Moskve da preuzme kontrolu nad regionom Balkana, Srbija se, bez većih posledica, i dalje odupire pozivima da Rusiji uvede sankcije, piše Glas Amerike. Međunarodna zajednica, kako smatra Volker, nije se mnogo trudila da ubedi Beograd da se pridruži kaznenim merama.
“Oni vide da je Srbija usklađenija sa Rusijom. I Ukrajini ne pomaže takav stav Srbije. Međutim, takođe ne menja ništa. Mislim da se malo manje pažnje obraća na Srbiju. I odnosi Srbije, naročito sa Evropskom unijom, su zahladneli tokom ovog perioda, delom zato što nije usvojila iste stavove kao EU”, kaže on.
U odgovoru na pa pitanje Glasa Amerike da li će Srbija snostiti posledice zbog svog stava, Volker naglašava da će to zavisiti od ishoda rata.
„Očekujem da će Ukrajina da pobedi, da vrati teritoriju, i da će Rusija biti poražena, te da će postojati neka vrsta novog rešenja u vezi sa međunarodnom granicom sa Ukrajinom. Kada se to dogodi, mislim da da će Srbija izgledati prilično smešno, zato što nije uvidela borbu Ukrajinaca za slobodu, demokratiju i nezavisnost, i da će im se Zapad pridružiti, i ostaviti Srbiju po strani. I posle toga će biti potrebno da Srbija obnovi odnose i sa Kijevom, i sa Evropom, ako želi da ima evropsku orijentaciju“, kaže.
Kraj ratu u Ukrajini se međutim ne nazire. Volker, bivši američki izaslanik za tu zemlju, očekuje da će ukrajinske snage nastaviti kontraofanzivu narednih mjeseci, a da će se ruske trupe, koje trpe velike gubitke u ljudstvu i opremi, i dalje povlačiti, ali i bombardovati ukrajinske gradove i civilnu i energetsku infrastkturu.
“Ukrajinski narod će da prolazi kroz užasne patnje, ali to neće promeniti kurs rata. Naredne godine nekada, videćemo da ruske snage konačno neće moći ništa da urade i da će biti bez municije. Gradovi će preživeti, trupe na terenu će se povlačiti. I ruska ekonomija će trpeti čak veće posledice nego sada. I to će prouzrokovati određene probleme za Putina u Rusiji“, uveren je američki diplomata.
Rusija odbacuje optužbe da napada elektromrežu da bi nanela štetu civilima i optužuje Ameriku i NATO za, kako ocjenjuje, direktnu i opasnu ulogu u ukrajinskom ratu i ugrožavanje Rusije.
„Alijansa raspoređuje snage i vojna postrojeanja sve bliže našim granicama, stalno nagomilava snage i resurse i približava ih Rusiji“, rekao je sredinom nedelje ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
U međuvremenu, SAD i Zapadna Evropa, smatra Kurt Volker, žele dijalog, ali ne veruju da je sada vreme za postizanje sporazuma. Uslovi Kijeva za to su poznati – povlačenje ruskih snaga iz cijele Ukrajine, isplaćivanje ratne odštete, uspostavljanje tribilana za ratne zločine, te bezbednosne garancije da se, sada već devetomesečni sukob, nikada neće ponoviti.
