Nakon nastupa na prvoj debati sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, predsednik Džo Bajden pokušava da uveri Demokratsku stranku da ima šanse da pobedi na izborima, da njegove godine nisu problem i da ima sposobnost da vodi zemlju.
Javni pozivi nekih demokratskih zvaničnika i donatora da Džozefa Bajdena zamene na glasačkom listiću pokrenuli su pitanje koje proceduralne opcije postoje za to, piše Glas Amerike (VOA).
Jedna od njih je 25. amandman koji reguliše ko nasleđuje predsednika. Iako se bavi ključnim pitanjem, 25. amandman postoji tek od 1967. godine.
Pre toga, jedini relevantan akt bio je član II Ustava, koji je predviđao da potpredsednik preuzima predsedničke dužnosti u slučaju smrti predsednika, ostavke ili nemogućnosti da obavlja svoje dužnosti. Ali ovaj član je imao velika ograničenja: nije imao ništa o smeni potpredsednika, niti je precizirao kako će se utvrditi nesposobnost predsednika da vlada.
Nejasnoća o tome je izazvala probleme tokom američke istorije. Džejms Garfild i Vudro Vilson su proveli deo svog predsedničkog mandata uglavnom nesposobni, a potpredsednik nije imao mandat da preuzme funkciju dok je predsednik još živ.
Nakon ubistva predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine, postojala je veća hitnost da se razjasne pravila.
Amandman koga je 1965. predložio senator Birč Bej i ratifikovan dve godine kasnije, sadrži četiri odeljka. Odeljak 1. ponavlja član II, ali dalje pojašnjava da u slučaju upražnjenog predsedničkog mesta, potpredsednik postaje novi predsednik i u potpunosti nasleđuje tu funkciju, i nije samo vršilac dužnosti predsednika.
Ovo ranije nije bilo precizirano i prvobitno je izazvalo zabunu kada je Džon Tajler nasledio Vilijama Henrija Harisona.
Odeljak 2 popunio je ključnu prazninu i regulisao proceduru za postavljanje novog potpredsednika, imenuje ga predsednik i potvrđuju oba doma Kongresa. Značaj ovog odeljka video se ubrzo, 1973. godine, kada je potpredsednik Spiro Egnju podneo ostavku zbog optužbi za korupciju.
Bez potpredsednika, a suočen sa istragom oko skandala Votergejt, predsednika Ričarda Niksona bi nasledio predsedavajući Predstavničkog doma Karl Albert prema Zakonu o predsedniku iz 1947. Umesto toga, Nikson se prvi put pozvao na 25. amandman da bi predložio Džeralda Forda za potpredsednika. Manje od godinu dana kasnije, Ford je postao predsednik nakon Niksonove ostavke.
