Lider za nezavisnost na francuskoj pacifičkoj teritoriji Nove Kaledonije prebačen je u zatvor u kontinentalnoj Francuskoj da čeka suđenje po optužbama za dvonedeljne nemire u maju u kojima je poginulo devet osoba, saopštio je javni tužilac.
Kristijan Tejn, domorodački Kanak, vođa stranke koja se zalaže za nezavisnost poznate kao Jedinica za koordinaciju akcije na terenu, prebačen je u subotu u kopnenu Francusku, zajedno sa još šest aktivista, rekao je tužilac Iv Dupas u saopštenju.
Sedmorica kanačkih aktivista prebačeni su u istražni zatvor „posebno iznajmljenim avionom” zbog „osetljivosti postupka”, rekao je Dupas. Premještanje pritvorenih aktivista u pritvor 17.000 kilometara od njihove domovine omogućilo bi da se istraga o njihovim navodnim nedjelima nastavi „na miran način i bez ikakvog pritiska“, rekao je on.
Narod Kanak je decenijama pokušavao da se oslobode Francuske, koja je prva zauzela Novu Kaledoniju 1853. godine.
Nasilje je planulo 13. maja kao odgovor na pokušaje vlade francuskog predsednika Emanuela Makrona da izmeni francuski ustav i promeni biračke liste u Novoj Kaledoniji. Francuska je dva dana kasnije proglasila vanredno stanje, požurivši sa stotinama vojnika da pomognu policiji da uguši pobunu koja je uključivala pucnjave, sukobe, pljačke i paljevine.
Tužilac nije imenovao ostalih šest privedenih aktivista koji su prebačeni u kontinentalnu Francusku. Izveštaji u francuskim medijima sugerišu da su među njima direktorka komunikacija grupe koja se zalaže za nezavisnost Brenda Vanabo i Frederik Mulijava, šef kabineta predsednika Kongresa Nove Kaledonije.
Nasilje je dovelo do devet smrtnih slučajeva i širokog razaranja prodavnica, preduzeća i domova.
U sredu je 11 aktivista Kanaka uhapšeno u širokoj policijskoj raciji usmerenoj na Jedinicu za koordinaciju terenskih akcija. Pritvaranja su bila deo policijske istrage pokrenute 17. maja, samo nekoliko dana nakon što su protesti protiv glasačke reforme koju je gurnuo Pariz prerasli u nasilje.
U subotu su se aktivisti pojavili pred istražnim sudijom. Optužbe sa kojima se suočavaju uključuju saučesništvo u pokušaju ubistva, organizovanu krađu oružjem, organizovano uništavanje privatne imovine uz dovođenje u opasnost ljudi i učešće u kriminalnoj grupi sa namerom da planira zločin.
U proteklih sedam meseci, Teinova jedinica za koordinaciju akcije na terenu organizovala je velike, mirne marševe u Novoj Kaledoniji protiv francuskih vlasti i glasačke reforme koju podržava Pariz, za koju Kanaci strahuju da bi ih dodatno marginalizovala.
S obzirom da je Francuska sada zaronila u mahnitu kampanju za vanredne parlamentarne izbore, francuski predsednik Emanuel Makron suspendovao je izmene prava glasa u Novoj Kaledoniji.
Tein i devet drugih lidera za nezavisnost stavljeni su u kućni pritvor kada je nasilje počelo. Francuski ministar unutrašnjih poslova i prekomorskih teritorija Žerald Darmanin rekao je prošlog meseca da je Teinova partija „mala grupa koja sebe naziva za nezavisnost, ali umesto toga vrši pljačku, ubistva i nasilje“.
Nacionalni savet poglavara domorodačkog naroda Kanaka odbacio je navode da je grupa umešana u smrtonosno nasilje. Veliki šef Hipolit Sinevami-Htamumu izrazio je punu podršku grupi za nezavisnost, koja je mobilisala više od 100.000 ljudi „svih uzrasta i svih pozadina“ u mirnim protestima poslednjih meseci u prestonici Numei i širom ostrva.
Tein je bio među liderima za nezavisnost koji su se sastali sa Makronom tokom njegovog burnog putovanja u Novu Kaledoniju prošlog meseca kako bi smirili nemire. Nakon sastanka, vođa Kanaka apelovao je na demonstrante da „ostanu mobilisani (i) održavaju sve (oblike) otpora“ kako bi postigli svoj glavni cilj, koji je, kako je rekao, „puna nezavisnost“.
Nova Kaledonija je postala francuska 1853. pod carem Napoleonom III, Napoleonovim nećakom i naslednikom. Posle Drugog svetskog rata postala je prekomorska teritorija, a francusko državljanstvo je dato svim Kanacima 1957.