Vođa bande koji kontroliše ključnu luku u glavnom gradu Haitija optužen je za masakriranje starijih ljudi i verskih vođa Vodou u svojoj zajednici da bi osvetio smrt svog sina, prema vladi i organizacijama za ljudska prava koje procenjuju više od 100 ubijenih.
Izveštaji o broju mrtvih u Port-o-Prensu mogu veoma varirati u zemlji u kojoj se takva ubistva često dešavaju u oblastima koje kontrolišu bande, uglavnom nepristupačnim.
Vlada Haitija je u saopštenju od ponedeljka priznala masakr, rekavši da je više od 100 ubijeno u naselju Site Solej, i obećala da će privesti pravdi one koji su odgovorni za „ovaj neopisivi pokolj“.
Volker Tirk, visoki komesar UN za ljudska prava, rekao je novinarima u ponedeljak da je najmanje 184 ljudi ubio moćni vođa bande. Nije bilo jasno odakle je njegova kancelarija dobila taj broj, a portparol nije vratio zahtev za komentar.
Kancelarija generalnog sekretara UN saopštila je da su 127 mrtvih starije osobe.
Haićanski nadzornici su takođe procenili da je više od 100 ubijeno, povremeno navodeći stanovnike zajednice.
Zadruga za mir i razvoj, lokalna grupa za ljudska prava, saopštila je u nedelju da je njena jedinica za praćenje utvrdila da je ubijeno oko 20 starijih ljudi. Međutim, navodi se da neidentifikovani stanovnici u zajednici koju kontroliše vođa bande Mikanor Altes, takođe poznat kao Monel Feliks i Va Mikano, tvrde da je bilo više od 100 žrtava.
Nacionalna mreža za odbranu ljudskih prava, druga lokalna grupa za ljudska prava, saopštila je da je najmanje 110 ljudi ubijeno između petka i subote. Grupa i njen izvršni direktor Pjer Esperans nisu rekli odakle su dobili te informacije, a Esperans nije odgovorio na zahteve za komentar.
Mutne informacije bile su zabrinjavajući znak u zemlji koja je zahvaćena raširenim nasiljem bandi.
„Činjenica da imamo toliko sumnji u ono što se dogodilo nekoliko dana nakon masakra je signal koji jasno ukazuje na nivo kontrole (bande) nad stanovništvom“, rekao je Dijego Da Rin, analitičar Međunarodne krizne grupe.
Optuženi vođa bande kontroliše priobalne zajednice Vharf Jeremie, La Saline i Fort Dimanche i bio je poznat po pljački, iznudi i otmici robe i kamiona, navodi se u izveštaju UN ranije ove godine.
„Mikanor nije bio poznat po tome što je bio brutalan kao druge vođe bandi“, rekao je Da Rin. „Ne do sada.“
Vođa bande nije bio dostupan za komentar i nije se oglasio na društvenim mrežama. Portparol Nacionalne policije Haitija nije uzvratio poruku za komentar.
Nacionalna mreža za odbranu ljudskih prava saopštila je da je do masakra došlo zato što je dete vođe bande bilo teško bolesno, što ga je navelo da zatraži savet od sveštenika Vodoua. Nakon što mu je sin umro, optužio je starije ljude u zajednici „da se bave vradžbinama i nanose štetu detetu“.
Zadruga za mir i razvoj saopštila je da je, prema informacijama koje kruže u zajednici, Mićanor optužio ljude u komšiluku da su izazvali bolest njegovog sina.
„Odlučio je da surovo kazni sve starije ljude i (Vodou) praktikante koji bi, u njegovoj mašti, bili sposobni da bace lošu čini na njegovog sina“, rekla je grupa.
Rečeno je da su naoružani ljudi uhvatili poznate vođe zajednice i odveli ih u uporište vođe bande, gde su pogubljeni. Poginuli su i vozači motocikala koji su pokušali da spasu neke žrtve.
Grupa je takođe napomenula da postoji zabrana da ljudi napuste zajednicu „kako bi nastavili da identifikuju (Vodou) praktikante i starije osobe u cilju sprovođenja tihog ubistva“.
Da Rin je primetio da se obično ubistva na Haitiju dokumentuju i objavljuju na društvenim mrežama, iako ih je teško proveriti. „U ovom slučaju nije bilo čak ni poruke na VhatsApp-u ili video snimka na TikToku, što je veoma neobično“, rekao je on.
Zadruga za mir i razvoj saopštila je da je Mikanor ranije ciljao na Vodou praktikante, ubivši desetak starijih žena i vođe Vodoua „pogrešno optužene za veštičarenje“ poslednjih godina.
Nije neobično da Haićani traže medicinske i druge savete od sveštenika Vodoua poznatih kao „oungans“. Religija koja meša katolicizam sa animističkim verovanjima bila je u korenu revolucije koja je dovela do toga da Haiti postane prva slobodna crnačka republika na svetu 1804.
Masakr u Port-o-Prensu dolazi dva meseca nakon što je više od 70 ljudi ubijeno u centralnom gradu Pont-Sonde, gde se bande bore da kontrolišu više teritorije.
Takva ubistva su preplavila Nacionalnu policiju Haitija i misiju koju podržava UN, koju vodi kenijska policija, kojoj nedostaju sredstva i osoblje, a SAD i druge zemlje zalažu se za mirovnu misiju UN.
„Kriza na Haitiju dostigla je katastrofalne nivoe sa savezničkim kriminalnim grupama koje intenziviraju velike, koordinisane napade na stanovništvo i ključnu državnu infrastrukturu“, saopštio je Human Rights Vatch u ponedeljak pozivajući se na misiju UN.
Napominje da „mnogi Haićani žive sa stalnim strahom da će biti ubijeni, silovani, kidnapovani ili prisilno regrutovani, čak i dok se svakodnevno bore da pronađu adekvatnu hranu, vodu i zdravstvenu negu da prežive“.
Više od 4.500 ljudi je ubijeno na Haitiju ove godine, prema podacima UN.
