Vlasnik privatnog vojnog izvođača ruske grupe Vagner, koji je aktivno uključen u borbe u Ukrajini, predvideo je da bi rat mogao da se povuče godinama.
Jevgenij Prigožin rekao je u video intervjuu objavljenom u petak da bi Rusiji moglo biti potrebno od 18 meseci do dve godine da u potpunosti obezbedi kontrolu nad istočnim industrijskim srcem Ukrajine, Donbasom. On je dodao da bi rat mogao da potraje tri godine ako Moskva odluči da zauzme šire teritorije istočno od reke Dnjepar.
Izjava Prigožina, milionera koji ima bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i koji je nazvan „Putinov kuvar“ zbog unosnih ugovora o keteringu u Kremlju, označila je priznanje teškoća sa kojima se Kremlj suočio u kampanji, koju je prvobitno očekivao. završiti za nekoliko nedelja kada su ruske trupe napale Ukrajinu 24. februara.
Rusija je pretrpela niz ponižavajućih neuspeha u jesen kada je ukrajinska vojska pokrenula uspešne kontraofanzive da povrati široke delove teritorije na istoku i jugu. Kremlj je izbegao da prognozira koliko dugo bi borbe mogle da se nastave, rekavši da će se ono što je nazvao „specijalna vojna operacija“ nastaviti sve dok se ne ispune njeni ciljevi.
Ruske snage su se fokusirale na ukrajinske provincije Lugansk i Donjeck koje čine region Donbasa gde se separatisti koje podržava Moskva bore protiv ukrajinskih snaga od 2014.
Ukrajinski i zapadni zvaničnici upozorili su da bi Rusija mogla da pokrene novu široku ofanzivu kako bi pokušala da preokrene tok sukoba dok se rat približava jednogodišnjoj granici. Ali portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe Andrij Černjak rekao je za Kijev post da „ruska komanda nema dovoljno resursa za ofanzivne akcije velikih razmera“.
„Glavni cilj ruskih trupa ostaje da postignu barem neki taktički uspeh u istočnoj Ukrajini“, rekao je on.
Prigožin je rekao da plaćenici Vagner grupe nastavljaju žestoke borbe za kontrolu ukrajinskog uporišta Bahmut u Donjeckoj oblasti. On je priznao da ukrajinske trupe pružaju žestok otpor.
Dok su ruske trupe gurale svoje napade u Donbasu, Moskva je takođe nastojala da demorališe Ukrajince ostavljajući ih bez grejanja i vode u ljutoj zimi.
Rusija je u petak započela 14. rundu masovnih udara na ukrajinske energetske objekte i drugu vitalnu infrastrukturu. Infrastrukturni objekti visokog napona pogođeni su u istočnim, zapadnim i južnim regionima, što je rezultiralo nestankom struje u pojedinim oblastima.
Ukrajinska energetska kompanija Ukrenergo saopštila je u subotu da je situacija „teška, ali da se može kontrolisati“, dodajući da uključuje rezervne kopije kako bi se održalo snabdevanje strujom, ali napominjući da će se redukcija struje nastaviti u nekim oblastima.
Šef ukrajinske vojske, general Valerij Zalužnji, rekao je da su ruske snage lansirale 71 krstareću raketu, 35 raketa S-300 i sedam dronova Shahed u periodu od četvrtka do podneva u petak, dodajući da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila 61 krstareću raketu i pet dronova.
Ukrajinske vlasti su kasnije u petak izvestile o još napadima dronova ubica. Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je vojska uveče oborila 20 dronova Shahed.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su napadi u petak pogodili sve naznačene ciljeve, zaustavljajući rad ukrajinskih odbrambenih fabrika i blokirajući isporuku zapadnog oružja i municije. Tvrdnja nije mogla biti nezavisno verifikovana.
Kasno u petak, ruski vojni blogeri i neke ukrajinske novinske kuće objavile su video koji prikazuje napad morske bespilotne letelice na strateški železnički most u regionu Odese. Zrnasti video prikazuje objekat koji se brzo kreće na površini vode kako se približava mostu u Zatoki, oko 50 kilometara (30 milja) jugozapadno od Odese, i eksplodira u snažnoj eksploziji.
Autentičnost video snimka nije mogla da se proveri. Ukrajinska vojska nije komentarisala napad, a Serhii Bratchuk, portparol regionalne administracije, nije želeo da potvrdi napad dronom kada je govorio u televizijskim izjavama u subotu.
Ako se potvrdi, napad bi označio prvu borbenu upotrebu morske bespilotne letelice od strane Rusije u sukobu. Igor Korotčenko, pukovnik ruskih oružanih snaga u penziji koji često komentariše sukob na ruskoj državnoj televiziji, primetio je u subotu da bi takvi dronovi trebalo da budu opremljeni snažnijim opterećenjem eksploziva kako bi naneli značajniju štetu.
Most, koji je bio meta ruskih raketnih udara na početku rata, služi za železničku vezu sa Rumunijom, koja je ključni kanal za snabdevanje Zapada oružjem.
