Zagađenje vazduha, koje je velikim delom izazvano praksama kao što je spaljivanje useva, doprinosi 2 miliona smrtnih slučajeva godišnje u Južnoj Aziji i ostaje kao vanredna situacija za javno zdravlje. Međutim, nova studija koju je zajedno vodila istraživačica sa Univerziteta Braun Gema Dipopa otkrila je da vladini podsticaji mogu biti u stanju da obuzdaju ilegalnu praksu spaljivanja useva, prema studiji objavljenoj u časopisu Priroda.
U Južnoj Aziji farmeri često spaljuju materijal koji je ostao od žetve useva da bi očistili svoja polja za sledeću sezonu sadnje. Metoda je efikasna i isplativa, ali ima razorne efekte na kvalitet vazduha i zdravlje i doprinosi 40% do 60% ukupnog zagađenja vazduha u regionu tokom sezone zimske žetve, rekao je Dipopa.
„Ovo je veoma jasna zdravstvena vanredna situacija i pitali smo se: ‘Zašto vlada nije u stanju da se pozabavi ovim izazovom, koji je vidljiv i izuzetno štetan za ljude?’“, rekao je Dipopa, docent političkih nauka u Braunu, koji je rekao: koautor rada sa Saadom Gulzarom sa Univerziteta Prinston.
„Odlučili smo da proučimo aspekt vladine intervencije, a posebno administracije države koja je zadužena za smanjenje zagađenja vazduha sa stanovišta velike slike.
Svojom analizom decenije podataka o vetru, požaru i zdravstvenom stanju sa satelita i istraživanja, Dipopa i Gulzar su otkrili da je veća verovatnoća da će vladini zvaničnici u Indiji i Pakistanu smanjiti sagorevanje ostataka useva kada se negativni efekti osećaju u njihovim nadležnostima, a ne izvan nje. od njih: požari koji sagorevaju useve povećali su se za 15% kada je vetar najverovatnije usmerio zagađenje na susedne jurisdikcije i smanjio se za 14,5% kada je zagadio njihove, pokazalo je istraživanje.
Istraživači su otkrili da su vladine akcije protiv spaljivanja, kao što su novčane kazne za one koji krše zakon, odvratile buduće zagađivače i smanjile požare za dodatnih 13%, nalaz koji je u suprotnosti sa uobičajenom percepcijom da je široko rasprostranjeni problem nemoguće kontrolisati.
„Vladni zvaničnici već deluju po ovom pitanju, ali to čine samo u vremenima i na mestima gde je to za njih kompatibilno sa podsticajima, uključujući i kada zagađenje utiče na njihove sopstvene nadležnosti, a ne na susedna područja“, rekao je Dipopa.
„Ovo je važno jer nam govori da vladini lideri imaju moć da smanje sagorevanje useva. Da imaju više resursa, verovatno bi bili sposobni da smanje zagađenje u većoj meri.“
Problem zagađenja vazduha usled spaljivanja useva posebno je rasprostranjen na granici između Indije i Pakistana, gde postoji nedostatak koordinacije između jurisdikcija, dodao je Dipopa.
Kao deo studije, istraživači su takođe ispitali efekte zagađenja sagorevanjem useva na smrtnost novorođenčadi i dece i procenili da bi se 1,5 do 2,7 smrtnih slučajeva na 1.000 dece moglo sprečiti ako se preduzmu mere za smanjenje požara useva.
„Nadamo se da ovaj list može doprineti javnoj debati o tome kako da se reši ovaj široko rasprostranjeni problem“, rekao je Dipopa. „Vladni lideri mogu da istraže kazne, podsticaje, informativne kampanje i mnoge druge inicijative koje će ohrabriti poljoprivrednike da pronađu alternativna rešenja za spaljivanje.
