Volfgang Šreder, politolog sa Univerziteta u Kaselu, ocenjuje da se ekonomska i migraciona situacija, dva ključna cilja vlade, poboljšavaju. Međutim, rezultat prvih 100 dana kancelara Merca je najgori od kada je preuzeo dužnost, sa samo 29% zadovoljnih građana, prema anketi javne televizije ARD.
Nakon predizborne kampanje fokusirane na imigraciju, vlada je pooštrila svoju politiku prema migrantima, udaljavajući se od liberalne politike Angele Merkel iz 2015. godine. Pored povećanja deportacija, vlada je odlučila da vrati tražioce azila na granicu i izmenila zakon o spajanju porodica za određene kategorije izbeglica.
Kancelar Merc se nada da će povratiti poverenje birača koje privlači krajnja desnica. Nakon dve godine recesije, uzrokovane ruskom invazijom na Ukrajinu, nemačka ekonomija se nada oporavku. Merc je obezbedio fond od 500 milijardi evra za modernizaciju infrastrukture tokom 20 godina.
U drugom kvartalu, nemački BDP je pao za 0,1%, dok se za 2025. godinu predviđa stagnacija. Merc je priznao da će carine koje su SAD uvele na evropske proizvode prouzrokovati značajnu štetu nemačkoj ekonomiji, koja zavisi od izvoza.
Kancelar je više uključen u spoljne poslove nego njegov prethodnik Olaf Šolc. Analitičari ističu da Merc odlično govori engleski i da deluje kao državnik na međunarodnoj sceni. Njegov cilj je jačanje veza u Evropi i uspostavljanje funkcionalnih odnosa sa SAD.
Nemačka je pokrenula promenu kursa prema Izraelu, obustavljajući izvoz oružja koje bi moglo biti korišćeno u Gazi. U vezi sa Ukrajinom, Merc se drži kursa svog prethodnika, dok Berlin okleva da isporuči krstareće rakete Kijevu.
Unutrašnji nesuglasici su se pojavili oko smanjenja cena energije i imenovanja sudija Ustavnog suda. Ovi problemi ukazuju na podele unutar vlade, a očekuju se dodatna sporna pitanja u vezi sa budžetom za 2026. godinu i rešavanjem pitanja duga.
