Nasilje povezano sa Al Kaidom i grupom Islamska država učinilo je Burkinu Faso zemljom sa jednom od najbrže rastućih populacija interno raseljenih lica na svetu, a broj se povećao za više od 2.000 odsto od 2019. prema vladinim podacima, piše AP.
Brojke objavljene prošlog meseca pokazuju da je više od 2 miliona ljudi interno raseljeno u zapadnoafričkoj državi, većina njih su žene i deca, što je podstaklo strašnu humanitarnu krizu jer je sukob gurao ljude iz njihovih domova, sa njihovih farmi u zakrčene urbane oblasti ili improvizovani logori.
Grupe za pomoć i vlada se bore da odgovore zbog nedostatka sredstava i rastućih potreba. Jednoj od četiri osobe potrebna je pomoć, a desetine hiljada se suočavaju sa katastrofalnim nivoima gladi. Ipak, prema Ujedinjenim nacijama, čak ni polovina budžeta za humanitarni odgovor od 800 miliona dolara koji su prošle godine zatražile humanitarne grupe nije finansirana.
„Spektura posledica (za ljude) je široka, ali sumorna u svakom trenutku. Mnogo ljudi bi moglo da umre, a oni umiru zato što nisu mogli da pristupe hrani i zdravstvenim uslugama, jer nisu bili adekvatno zaštićeni, a humanitarna pomoć i odgovor vlade nisu bili dovoljni“, Aleksandra Lamarš, rekao je viši saradnik grupe za zastupanje Refugees International.
Nasilje je podelilo nekada mirnu naciju, što je dovelo do dva državna udara prošle godine. Vojni lideri obećali su da će zaustaviti nesigurnost, ali džihadski napadi su nastavljeni i šire se otkako je kapetan Ibrahim Traore preuzeo vlast u septembru.
Prema analitičarima sukoba, vlada zadržava kontrolu nad manje od 50% zemlje, uglavnom u ruralnim područjima. Grupe povezane sa Al Kaidom i Islamskom državom kontrolišu ili prete velikim područjima, rekla je Rida Liamuri, viši saradnik Centra za politiku novog juga, istraživačkog centra sa sedištem u Maroku.
„Snage državne bezbednosti nemaju resurse (ljudske i opremu) da se bore sa obe grupe na svim frontovima“, rekao je on.
Strategija džihadista blokiranja gradova, sprečavanja ljudi da se slobodno kreću i da roba ulazi u njih, pogoršala je krizu raseljenja. Oko 800.000 ljudi u više od 20 gradova je pod opsadom, kažu humanitarne grupe.
„Situacija je veoma teška. … Ljudi nemaju hranu, deca nemaju školu“, Bibata Sangli, 53, koja je napustila istočni grad Pama u januaru 2022, neposredno pre nego što je bio pod opsadom. Tamo još uvek ima porodicu koja ne može da ode, rekao je Sangli.
Vođa zajednice koji se prošle godine susreo sa Džafarom Dikom, najvećim džihadistom u Burkini Faso, rekao je da Dickova grupa blokira gradove koji ne prihvataju njena pravila, kao što je zabrana alkohola i zahteva da žene budu pokrivene licem. Lider je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da razgovara sa medijima.
U januaru su Ujedinjene nacije počele da koriste teške helikoptere Chinook za prevoz hrane u oblasti nepristupačne putem – što je izuzetno skup pristup. Tri činuka su smanjena na jedan u maju, što je otežavalo postizanje većeg broja ljudi što je brže moguće.
Dok se humanitarna situacija pogoršava, povećava se i sposobnost humanitarnih grupa da deluju.
Otkako je počelo vojno preuzimanje vlade Burkine Faso u januaru 2022. godine, incidenti protiv humanitarnih organizacija koje su počinile snage bezbednosti povećali su se sa jednog u 2021. na 11 prošle godine, prema neobjavljenim podacima za humanitarne grupe koje je videla Asošiejted pres. Incidenti su uključivali hapšenje, pritvaranje i povrede radnika.
U novembru su snage bezbednosti ubile humanitarnog radnika humanitarne organizacije Burkina Faso u regionu Sahela, ogromnom prostranstvu ispod pustinje Sahare, navodi se u tekstualnoj poruci poslatoj grupi humanitarnog radnika VhatsApp koju je video AP.
Grupe za ljudska prava, analitičari i civili kažu da je Traore, vođa hunte, fokusiran samo na postizanje vojnih dobitaka i da se malo brine o ljudskim pravima, slobodi govora ili pozivanju ljudi na odgovornost za neselektivna ubistva pojedinaca za koje se sumnja da podržavaju militante.
Snage bezbednosti Burkine Faso ubile su najmanje 150 civila na severu u aprilu, prema lokalnim stanovnicima iz sela Karma, gde se dogodio najveći deo nasilja. Tužioci su rekli da su otvorili istragu o ubistvima.
Ranije ove godine, istraga AP-a o video snimku koji kruži društvenim medijima utvrdila je da su snage bezbednosti Burkine Faso ubile decu u vojnoj bazi na severu zemlje.
Dok vlada ratuje, civili snose teret i ponestaje im nade.
Nakon što su džihadisti napali njegovo selo u istočnoj Burkini Faso u aprilu, ubijajući ljude i kradući stoku, otac petoro dece, koji nije želeo da bude identifikovan iz bezbednosnih razloga, pobegao je u glavni grad u regionu Fada N’Gourma.
Ali sada njegova porodica nema hranu niti pristup zdravstvenoj zaštiti, a pomoć koju pružaju humanitarne grupe nije dovoljna, rekao je.
„Otkako smo raseljeni, naša situacija se pogoršava“, rekao je 46-godišnji muškarac. „Nedostaje mi moj dom.“
