Visoki zvaničnik Hamasa, Osama Hamdan, izrazio je ozbiljne sumnje u sposobnost Sjedinjenih Država da efikasno posreduju u prekidu vatre u Gazi pred predstojeće pregovore zakazane za ovu nedelju. Hamdan je u intervjuu za Asošiejted pres u utorak naglasio da će Hamas razmotriti učešće u razgovorima samo ako se fokusiraju na sprovođenje predloga koje je izložio predsednik SAD Džo Bajden u maju. Ovaj predlog je podržala međunarodna zajednica, ali je Hamas izrazio nezadovoljstvo zbog nedostatka napretka u njegovom implementiranju.
Prema Hamdanovim rečima, Hamas je otporan na izraelske zahteve za održavanje trajnog vojnog prisustva u određenim strateškim oblastima Gaze nakon prekida vatre. Ovi zahtevi su se pojavili tek u poslednjim nedeljama, što je dodatno komplikovalo pregovore. Hamas je obavestio posrednike da svaki sastanak treba da se bavi samo mehanizmima implementacije prethodnih predloga i postavljanjem rokova, a ne razmatranjem novih uslova. Hamdan je naglasio da bi u suprotnom, Hamas imao malo razloga da učestvuje u pregovorima.
Sjedinjene Države su optužene za nedostatak efikasnog pritiska na Izrael da postigne sporazum. Hamdan je istakao da su američki posrednici, uključujući CIA direktora Vilijama Bernsa, nedovoljno uticali na Izrael da prihvati sporazum. On je tvrdio da su američki napori da se ubedi Izrael da se složi sa predlogom bili neuspješni. U odgovoru na ove optužbe, portparol Stejt departmenta Vedant Patel rekao je da Sjedinjene Države ne veruju da je Hamas pošten posrednik, ali je dodao da se očekuje da će svi pregovarači učestvovati u razgovorima.
Izraelski zvaničnici nisu odmah komentarisali tvrdnje Hamdana, ali su prethodno optuživali Hamas da ometa pregovore. Prema izraelskim izvorima, Hamas je tražio brojne izmene u predlogu, dok su izraelske vlasti naglasile da su neke od izmena bile samo pojašnjenja, kao što su detalji o tome kako će Palestinci vratiti teritoriju ili koji zatvorenici će biti oslobođeni.
S obzirom na pogoršanje situacije i povećani pritisak za okončanje desetomesečnog rata, koji je rezultirao velikim gubicima na obe strane, uključujući napad na Izrael 7. oktobra u kojem su militanti predvođeni Hamasom ubili 1.200 ljudi i uzeli oko 250 talaca u Gazu, postoji zabrinutost da bi sukob mogao da se proširi. Izrael je odgovorio intenzivnim bombardovanjem i kopnenom invazijom koja je rezultirala smrću gotovo 40.000 Palestinaca i devastacijom delova teritorije.
Hamas je naveo da je izraelski pristup u pregovorima bio nepouzdano, ističući da je Izrael često menjao svoje uslove i pristupe, što je dodatno otežalo postizanje dogovora. Hamdan je tvrdio da je Izrael poslao delegacije koje nisu bile ovlašćene za donošenje odluka ili je nametao nove uslove tokom pregovora.
Pregovori o prekidu vatre su naišli na prepreke, a nedavne verzije predloga su uključivale zahteve za održavanje izraelskog prisustva u ključnim područjima Gaze, što Hamas odbija. Izraelske vlasti su, s druge strane, pokazale oprez prema predlozima za produženje primirja dok se ne postigne trajni sporazum.
U ovom kontekstu, napadi na visokopozicionirane članove Hamasa, uključujući ubistvo Hamasovog političkog lidera Ismaila Hanije u Teheranu i komandanta Hezbolaha Fuada Šukura u Beirutu, dodatno su zakomplikovali situaciju. Hamas i Iran su okrivili Izrael za ove napade, dok Izrael negira ulogu u njima.
Hamdan je naglasio da, iako su Palestinci duboko pogođeni ratom i teže prekidu vatre, Hamas ne može da odustane od svojih ključnih zahteva. Prekid vatre se često meša sa predajom, što Hamas smatra neprihvatljivim. Ako se ne postignu konkretni dogovori o implementaciji postojećih predloga, Hamdan je sugerisao da bi razgovori mogli biti neuspešni.
S obzirom na sve ove kompleksnosti, pitanja o trajanju i uslovima prekida vatre ostaju ključna, a predstojeći pregovori bi mogli odrediti dalji tok sukoba u regionu.
