Visoki američki diplomata otputovaće u Indiju narednih dana i angažovati se sa njenim civilnim društvom u vezi sa slobodom govora i marginalizacijom manjina, nakon nedavne posete indijskog premijera Narendre Modija SAD, kada je negirao tu zloupotrebu verskih manjine su postojale u njegovoj zemlji.
Uzra Zeja, podsekretar američkog državnog sekretara za demokratiju i ljudska prava, takođe će se sastati sa zvaničnicima indijske vlade kako bi razgovarali o „globalnim izazovima, demokratiji, regionalnoj stabilnosti i saradnji u humanitarnoj pomoći“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta u petak, prenosi Rojters.
Zejino predstojeće putovanje usledilo je nakon Modijeve posete Sjedinjenim Državama u junu, gde mu je predsednik Džo Bajden provukao crveni tepih, iako su aktivisti osudili ono što su videli kao pogoršanje ljudskih prava u Indiji pod Modijevim nadzorom. Bajden i Modi reklamirali su sporazume o odbrani i trgovini koji imaju za cilj da se suprotstave globalnom uticaju Kine.
Bajden je rekao da je razgovarao o ljudskim pravima sa Modijem, ali nije javno kritikovao Modija, njegovu hindu nacionalističku Bharatiia Janata partiju (BJP) ili indijsku vladu na tu temu.
Zeja će takođe posetiti Bangladeš na svom putovanju od 8. do 14. jula.
„U obe zemlje, zamenik sekretara Zeja će se angažovati sa organizacijama civilnog društva u vezi sa slobodom izražavanja i udruživanja, i uključivanjem žena i devojaka, osoba sa invaliditetom i ranjivih grupa, uključujući marginalizovane verske i etničke manjine“, saopštio je Stejt department.
Tokom svoje posete SAD, Modi je negirao da postoji zloupotreba verskih manjina u Indiji, što je tvrdnja koju su aktivisti nazvali lažom i da je u suprotnosti sa dokumentacijom od zagovornika ljudskih prava.
Stejt department je povremeno izrazio zabrinutost zbog ljudskih prava u Indiji, ali kritike Indije od strane SAD nisu glasne zbog bliskih ekonomskih veza između zemalja i značaja Nju Delhija da se Vašington suprotstavi Kini, kažu politički analitičari.
U izveštajima objavljenim ove godine o ljudskim pravima i verskim slobodama, Stejt department je izrazio zabrinutost zbog postupanja prema muslimanima, hindu dalitima, hrišćanima i drugim verskim manjinama u Indiji, a takođe je ukazao na udarce na novinare i disidente.
Indija je ove godine pala u Svetskom indeksu slobode medija na 161. mesto, što je najniža tačka. Indija takođe vodi na listi za najveći broj gašenja interneta koje je nametnula vlada u svetu.
Kancelarija UN-a za ljudska prava opisala je zakon o državljanstvu iz 2019. godine kao „osnovno diskriminatoran“ za isključivanje muslimanskih migranata. Kritičari su takođe ukazali na zakone protiv konverzije koji dovode u pitanje ustavom zaštićeno pravo na slobodu veroispovesti i ukidanje posebnog statusa Kašmira sa većinskim muslimanskim stanovništvom i 2019. godine.
Došlo je i do rušenja imanja u vlasništvu muslimana u ime uklanjanja nelegalne gradnje i zabrane nošenja hidžaba u učionicama u Karnataki kada je BJP bio na vlasti u toj državi.
