Venecuelanci glasaju u nedelju na referendumu koji podržava vlada predsednika Nikolasa Madura o teritoriji potencijalno bogatoj naftom koja je predmet dugotrajnog graničnog spora sa Gvajanom, piše Rojters.
Referendum od pet pitanja uključuje pitanje kojim se odbija nadležnost Međunarodnog suda pravde (ICJ) da odluči kojoj zemlji pripada teritorija oko reke Esekibo. Neki politički i bezbednosni analitičari su referendum nazvali pokazivanjem snage Madura i testom podrške njegovoj vladi uoči planiranih predsedničkih izbora 2024. godine.
Sud je u aprilu saopštio da je nadležan, iako bi konačna presuda po tom pitanju mogla da prođe godinama. Venecuela je rekla da to pitanje treba da reše dve zemlje.
Sud je u petak odgovorio na zahtev Gvajane da zaustavi referendum, naloživši Venecueli da se uzdrži od preduzimanja bilo kakvih radnji koje bi promenile status kvo, a da nije izričito zabranio glasanje. Obe zemlje pozdravile su presudu kao podršku njihovom stavu.
Maduro je ohrabrio birače da odobre referendum.
„Prvi efekat koji moćni, ujedinjeni glas Venecuele treba da ima je da sedne sa predsednikom Gvajane i vrati se Ženevskom sporazumu“, rekao je predsednik Nikolas Maduro posle glasanja.
„Nadajmo se da će ljudi govoriti, govoriti snažno i govoriti jasno.
U pitanju je oblast od 160.000 kvadratnih kilometara (61.776 kvadratnih milja) koja je uglavnom gusta džungla. Venecuela je ponovo aktivirala svoje pravo na tu teritoriju poslednjih godina nakon otkrića nafte i gasa na moru.
„Svrha (Madurove) vlade je da pošalje poruku snage Gvajani“, rekao je profesor politike sa Centralnog univerziteta Venecuele Rikardo Sukre.
Maduro bi više voleo da se Gvajana pridržava sporazuma iz 1966. o bilateralnom rešenju, rekao je Sukre, a takođe razmišlja o potencijalnom razvoju nafte i gasa. Sporna je i pomorska granica između dve zemlje.
Politički analitičari kažu da očekuju da birači odobre predlog s obzirom na nedostatak bilo kakve kampanje „ne“ protiv njega u Venecueli i verovatnoću da će glasači koji se protive ostati kod kuće.
Referendum je „konsultativni” i ne postoji minimalni broj glasova za njegovo odobrenje.
Glasanje se odvija u 11.122 biračka centra širom zemlje, a u centrima koje je Rojters posetio bilo je malo ljudi ili ih uopšte nije čekalo u redu. U Marakaibu, u naftom bogatoj državi Zulija, anketari su rekli Rojtersu da je izlaznost bila mala.
„Moramo da glasamo za odbranu naše nacije jer Esekibo pripada nama i ne možemo da ga prepustimo gringosima (Amerikancima)“, rekla je Karmen Pereira, 80-godišnja penzionerka, Rojtersu u glasačkom centru u Karakasu. .
Biračka mesta bi trebalo da se zatvore u 18:00 po lokalnom vremenu (22:00 GMT), ali su vlasti u prošlosti produžavale vreme glasanja.
„Vlada održava referendum iz unutrašnjih razloga“, rekao je Benigno Alarkon, direktor Centra za političke studije na Katoličkom univerzitetu Andres Belo u Karakasu. „Mora da testira svoju izbornu mašineriju.
„Ako se opozicija udruži i postoji spremnost da učestvuju (na izborima 2024.) Venecuelanci, Maduro neće biti“, dodao je bezbednosni analitičar Rosio San Migel. „On aktivira scenario sukoba“ da bi možda suspendovao izbore.
Nedeljno glasanje izazvalo je zabrinutost u Gvajani, a vlada je pozvala građane da ostanu mirni. Neki u Džordžtaunu izrazili su olakšanje nakon presude Međunarodnog suda pravde u petak.
„Osećam da je sud doneo ispravnu odluku… Sada mogu malo da dišem“, rekla je prodavac povrća Kim Rampersaud, 41.
Brazil je u sredu saopštio da je intenzivirao „odbrambene akcije“ duž svoje severne granice usred teritorijalnog spora.
