Venecuelanski poslanici usvojili su u četvrtak nacrt zakona koji ekonomske sankcije, poput onih koje su uvele Sjedinjene Države, kodifikuje kao zločine protiv čovečnosti i dozvoljava krivično gonjenje svakoga ko izrazi podršku tim merama.
Predlog zakona, koji je odobrila jednodomna Narodna skupština, implicitno cilja na vodeće opozicione lidere, od kojih su mnogi podržali ekonomske sankcije kao sredstvo pritiska na vladu da pregovara. Ova mera zabranjuje pristalice ekonomskih sankcija da se kandiduju za funkcije i dozvoljava vlastima da ih gone u odsustvu i zaplene njihovu imovinu.
„Jednostrane mere prinude i druge restriktivne ili kaznene mere usvojene protiv Bolivarske Republike Venecuele predstavljaju zločin protiv čovečnosti, u okviru sistematskog i rasprostranjenog napada na civilno stanovništvo“, navodi se u predlogu zakona na sednici u četvrtak.
Za osudu po zakonu predviđena je kazna od najmanje 25 godina zatvora.
Odobrenje dolazi dan nakon što je Bela kuća objavila da je uvela sankcije 21 pojedincu koje je optužila za podrivanje julskih predsedničkih izbora u Venecueli. To je takođe usledilo nakon odluke Predstavničkog doma američkog Kongresa prošle nedelje da usvoji zakon koji bi blokirao saveznu vladu da ugovara bilo koju kompaniju koja posluje sa vladom predsednika Nikolasa Madura.
Ova mera je najnoviji pokušaj vladajuće partije Venecuele da ućutka neslaganje nakon julskih izbora, za koje tvrde da su pobedili Maduro i bivši diplomata Edmundo Gonzalez.
Nacionalni izborni savet Venecuele, koji je prepun Madurovih lojalista, proglasio je Madura pobednikom nekoliko sati nakon zatvaranja birališta 28. jula. Ali za razliku od prethodnih predsedničkih izbora, izborne vlasti nisu dale detaljan broj glasova.
U međuvremenu, glavna opoziciona koalicija prikupila je liste sa 80 odsto elektronskih glasačkih mašina u zemlji, postavila ih na internet i rekla da je evidencija glasanja pokazala da je Gonzales pobedio na izborima sa duplo više glasova od Madura.
Antivladini protesti izbili su širom zemlje dan nakon izbora, izazivajući represiju od strane državnih bezbednosnih snaga, koje su uhapsile više od 2.200 ljudi, uključujući političke lidere, advokate, radnike na izborima, izborne volontere i demonstrante, maloletne i odrasle.
Gonzales je u septembru napustio Venecuelu i otišao u egzil u Španiju nakon što je izdat nalog za njegovo hapšenje u vezi sa istragom o objavljivanju glasačkih listića, dok se opoziciona liderka Marija Korina Mačado mesecima skrivala na nepoznatoj lokaciji.
Machado je prošle godine pobedio na predsedničkim predizborima koje je organizovala glavna opoziciona koalicija. Ali Madurova vlada ju je držala van glasanja 28. jula administrativnom odlukom kojom je zaključeno da ne može da se kandiduje za funkciju jer je navodno tražila široke ekonomske sankcije koje su SAD uvele prošle decenije u pokušaju da svrgnu Madura. Sankcije su osakatile ključni naftni sektor Venecuele.
Machadovom ručno izabranom zameniku takođe je zabranjeno da predstavlja opozicionu koaliciju Unitarne platforme. To je navelo rukovodstvo frakcije da izabere Gonzalesa za kandidata.
Prošle nedelje, kancelarija državnog tužioca Venecuele objavila je novu istragu protiv Machada. Njeni komentari u korist predloga zakona Predstavničkog doma SAD, prema saopštenju tužilaštva, „predstavljaju izvršenje zločina izdaje zemlje“, zaveru sa stranim državama i udruživanje.
