U Venecueli se danas održavaju predsednički izbori na kojima će birači odlučiti da li će aktuelni šef države Nikolas Maduro dobiti treći uzastopni mandat ili podržati kandidata opozicije Edmunda Gonzalesa Urutija.
Nikolasa Madura na predsedničkim izborima izazivaju bivši diplomata Edmundo Gonzales Urutija, koji predstavlja opoziciju, i još osam kandidata.
Opoziciona liderka Marija Korina Mačado je bila „zvezda“ u predizbornoj kampanji koalicije, čak i nakon zabrane obavljanja javne funkcije, što ju je prinudilo da preda štafetu kandidatu Edmundu Gonzalesu, 74-godišnjem bivšem diplomati.
Gonzales je dobio podršku i nekih bivših pristalica vladajuće partije, ali opozicija i posmatrači sumnjaju da će glasanje biti pošteno, imajući u vidu pojedine odluke izbornih vlasti i hapšenja opozicionih aktivista.
Maduro, čiji ponovni izbor 2018. godine SAD smatraju lažnim, rekao je da zemlja ima najtransparentniji izborni sistem na svetu i upozorio na „krvoproliće“ ako bude izgubio.
Više od 21 milion građana ima pravo glasa u Venecueli. Međutim, zbog egzodusa više od 7,7 miliona ljudi zbog dugogodišnje ekonomske krize, broj potencijalnih glasača iznosi oko 17 miliona.
Glasanje nije obavezno i obavlja se elektronskim putem.
Bivša poslanica Marija Korina Mačado se pojavila kao „opoziciona zvezda“ 2023. godine, popunivši prazninu koja je ostala kada je prethodna generacija opozicionih lidera otišla u izgnanstvo.
Principijelne tvrdnje o korupciji i lošem radu vlade Korine Mačado, okupile su milione Venecuelanaca koji su glasali za nju na predizborima opozicije u oktobru.
Madurova vlada, međutim, proglasila je primarne izbore nelegalnim i otvorila krivične istrage protiv nekih od njenih organizatora.
Vrhovni sud doneo je odluku o njenom izuzeću na izborima, ali je Mačado nastavila da vodi kampanju održavajući skupove širom zemlje i pretvarajući zabranu u simbol gubitka prava i poniženja koje mnogi birači osećaju više od decenije.
Poržala je Gonzalesa, bivšeg ambasadora koji nikada nije obavljao javnu funkciju, pomažući opoziciji da se ujedini.
Gonzales je diplomatsku karijeru započeo kao pomoćnik ambasadora Venecuele u SAD kasnih sedamdesetih godina.
Služio je i u Belgiji i Salvadoru, bio je i ambasador Venecuele u Alžiru, a njegova poslednja dužnost je bila u Argentini tokom predsedavanja Uga Čavesa.
Poslednjih godina radio je kao konsultant za međunarodne odnose i napisao istorijski rad o Venecueli tokom Drugog svetskog rata.
Obećao je da će uvesti promene u zemlji, koje će vratiti u domovinu milione emigranata.
S druge strane, popularnost 61-godišnjeg Mardura je opala zbog ekonomske krize izazvane padom cene nafte, korupcijom i lošim radom vlade.
Maduro ipak i dalje može da računa na kadar tvrdokornih pristalica, poznatih kao čavisti i milione javnih službenika čije zaposlenje zavisi od države.
Ovaj bivši vozač autobusa i ministar spoljnih poslova, naslednik je Uga Čavesa, popularnog socijaliste koji je, kada je oboleo od raka, izabrao Madura da bude privremeni predsednik nakon njegove smrti.
Funkciju privremenog predsednika Maduro je preuzeo u martu 2013, a sledećeg meseca je tesno pobedio na predsedničkim izborima posle smrti svog mentora.
Maduro je ponovo izabran za predsednika 2018. godine, na izborima koji se smatraju nameštenim, navodi AP.
NJegova vlada je tada zabranila učešće najpopularnijim opozicionim partijama i političarima u Venecueli, a zbog nedostatka jednakih uslova, opozicija je pozvala birače da bojkotuju izbore.
Maduro, koga podržava 13 partija, obećao je da će garantovati mir i ekonomski rast koji će učiniti Venecuelu manje zavisnom od prihoda od nafte.
