Velike američke banke daju 30 milijardi dolara za spas Prve republikanske banke

Velike američke banke daju 30 milijardi dolara za spas Prve republikanske banke

Velike američke banke ubacile su 30 milijardi dolara u First Republic Bank u četvrtak, upadajući u spas zajmodavca koji je uhvaćen u sve većoj krizi izazvanoj kolapsom dva druga zajmodavca srednje veličine u SAD tokom prošle nedelje, izvestio je Rojters.

Bankarske akcije u globalu su pretrpane otkako je banka Silicijumske doline prošle nedelje propala zbog gubitaka vezanih za obveznice koji su se nagomilali kada su kamatne stope porasle prošle godine, što je pokrenulo pitanje šta bi još moglo da vreba u širem bankarskom sistemu.

U roku od nekoliko dana, previranja na tržištu su zarobili švajcarskog zajmodavca Credit Suisse, primoravajući ga da pozajmi do 54 milijarde dolara od švajcarske centralne banke da bi povećao likvidnost.

Do četvrtka popodne, reflektori su se vratili u Sjedinjene Države, pošto su velike banke počele napore da ojačaju podršku First Republic, regionalnog zajmodavca čije su akcije pale za 70% u poslednjih devet trgovačkih sesija.

Neka od najvećih američkih bankarskih imena uključujući JPMorgan Chase & Co, Citigroup Inc, Bank of America Corp, Vells Fargo & Co, Goldman Sachs i Morgan Stanlei su bili uključeni u spasavanje, navodi se u saopštenju banaka.

Američki regulatori rekli su da je pokazivanje podrške veoma dobrodošlo i pokazalo otpornost bankarskog sistema.

Runda finansiranja u nedelju prikupljena preko JPMorgana dala je First Republic pristup fondovima od 70 milijardi dolara. Ali to nije uspelo da umiri investitore jer su se zabrinutosti od zaraze produbile sa gašenjem Signature banke nakon što su SVB i deponenti počeli da prebacuju gotovinu većim zajmodavcima za koje se smatra da su zdraviji.

Akcije Prve republičke banke su poskupele za 10%, izbrisavši ranije gubitke nakon nekoliko zaustavljanja u četvrtak. Ali njene akcije su naglo pale u trgovanju posle tržišta, nakon što je banka rekla da će obustaviti svoju dividendu.

Cena akcija banke pala je za više od 70 odsto od 6. marta.

Vesti o spasavanju su takođe pomogle u jačanju indeksa Volstrita, pri čemu su JP Morgan, Morgan Stanlei i Bank of America porasli za više od 1%, dok je referentni indeks S&P 500 banaka (.SPKSBK) oporavio 2,2%.

Manje banke su se takođe oporavile od nedavne rasprodaje, a Fifth Third Bancorp, PNC Financial Services Group i KeiCorp su dobile više od 4%.

Ranije u toku dana, Credit Suisse je postala prva velika globalna banka koja je preuzela hitnu pomoć od finansijske krize 2008. godine, pošto su strahovi od zaraze preplavili bankarski sektor i izazvali sumnje u to da li će centralne banke biti u stanju da izdrže agresivna povećanja kamatnih stopa da bi obuzdale u inflaciji.

Brzo rastuće kamatne stope otežale su nekim preduzećima vraćanje ili servisiranje kredita, povećavajući šanse za gubitke za zajmodavce koji su već zabrinuti zbog recesije.

Međutim, Evropska centralna banka podigla je kamatne stope za 50 baznih poena u četvrtak kao označena, naglašavajući otpornost bankarskog sektora evrozone, istovremeno uveravajući da ima dosta alata za pružanje podrške likvidnosti ako je potrebno.

Očekuje se da će Federalne rezerve SAD pratiti potez ECB-a povećanjem kamatne stope za četvrtinu poena, što je prije samo nekoliko dana izgledalo kao da je možda iskočilo nemirima u bankarskom sektoru.

Kreatori politike su naglasili da su trenutna previranja drugačija od globalne finansijske krize pre 15 godina jer su banke bolje kapitalizovane i sredstva su lakše dostupna.

Ali podaci centralne banke u četvrtak takođe su pokazali da su banke poslednjih dana tražile rekordne količine hitne likvidnosti od Federalnih rezervi, povećavajući veličinu bilansa Fed-a nakon višemesečnog pada.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je da bankarski sistem zemlje ostaje zdrav zahvaljujući „odlučnim i snažnim“ akcijama nakon kolapsa banke Silicijumske doline.

Alijanc, jedna od najvećih evropskih finansijskih kompanija, rekla je da su vlasti „dobro opremljene“ da se nose sa bilo kojom krizom likvidnosti, „za razliku od onoga što se dogodilo tokom“ finansijske krize 2007-2008.

Kredit Svis, banka sa 167-godišnjom istorijom, postala je najveće evropsko ime zahvaćeno previranjima nakon što je njen najveći investitor rekao da ne može da obezbedi više sredstava zbog regulatornih ograničenja.

Rečeno je da će iskoristiti opciju da pozajmi do 50 milijardi švajcarskih franaka (54 milijarde dolara) od Švajcarske narodne banke, koja je potvrdila da će obezbediti likvidnost banci uz dovoljan kolateral.

Akcije Credit Suisse su u četvrtak zatvorile 19% više, oporavile su se nekih od svojih 25% pada u sredu. Od 8. marta, pre prošlonedeljnog kolapsa SVB, evropske banke su izgubile oko 165 milijardi dolara tržišne vrednosti, pokazuju podaci Refinitiva.

Tržišna vrednost druge po veličini švajcarske banke pala je za 90% od svog vrhunca u februaru 2007. na oko 91 milijardu dolara, na oko 8,66 milijardi dolara nakon dužeg pada njenih akcija.

Izvršni direktor Ulrih Kerner rekao je osoblju Credit Suisse u memorandumu da treba da se usredsrede na činjenice jer se obavezao da će brzo napredovati sa planom za racionalizaciju poslovanja.

Analitičari su rekli da će se tim merama kupiti vreme za Credit Suisse da izvrši planirano restrukturiranje i eventualno preduzme dalje korake za ublažavanje švajcarskog kreditora.

„Ne bismo isključili mogućnost daljih izjava rukovodstva o restrukturiranju koje su osmišljene da dodatno pojednostave banku“, rekao je Thomas Halett iz KBV-a u bilješci.

Bankari Credit Suisse kontaktirali su klijente u Aziji kako bi ih uverili nakon najnovijeg priliva sredstava.

„Rekli smo im da pročitaju izjave i pogledaju činjenicu da kupujemo obveznice u vrednosti od 3 milijarde franaka jer su tako jeftine“, rekao je viši bankar iz Hong Konga, koji je odbio da bude imenovan.