Boris Džonson najavio je planove da u Ruandu preveze „desetine hiljada“ migranata koji traže azil u Velikoj Britaniji, u pokušaju da spreči tajne prelaske brodova preko Lamanša.
U govoru u Kentu u četvrtak, britanski premijer je rekao da svako ko je ušao u Britaniju neregularnim putem od 1. januara i nije tražio azil u bezbednoj trećoj zemlji „može“ biti prevezen u afričku naciju i tamo procenjen za eventualno preseljenje u Ruandu , prema dogovoru sklopljenom sa svojom vladom.
Džonson, koji je obećao da će se pozabaviti nivoima imigracije kada je zajedno vodio uspešnu kampanju Bregzita 2016. godine, rekao je da su Britanci glasali za „kontrolu“ umesto za zatvaranje granica.
„Prvo moramo da obezbedimo . . . da oni koji su pokušali da preskoče red ili zloupotrebe naš sistem neće pronaći automatski put do naseljavanja u našoj zemlji, već će biti brzo i humano prebačeni u sigurnu treću zemlju ili zemlju porekla“, rekao je on.
Džonson je Ruandu opisao kao jednu od najbezbednijih zemalja na svetu i rekao da je plan „inovativni pristup, vođen našim zajedničkim humanitarnim impulsom“.
Ali dobrotvorne organizacije su osudile tu objavu, za koju je Sam Nadel iz Oksfama rekao da je „ne samo okrutna i nemoralna već i nepraktična“.
Džonsonova vlada se bori da spreči ljude da stignu u Veliku Britaniju malim čamcima, a procenjuje se da je 28.526 to učinilo 2021. godine, što je rekord za mirnodopsko vreme. U novembru se 27 potencijalnih izbeglica udavilo kada je njihov čamac potonuo kod obale Francuske.
Brzo istraživanje javnog mnjenja YouGov-a našlo je podršku za ovu politiku od strane konzervativnih glasača, koji su je podržali sa 59 prema 22 procenta. U široj javnosti, međutim, podrška je bila prigušenija, sa 35 odsto za, 42 odsto protiv i 23 odsto nesigurno.
Od kraja prelaznog perioda Bregzita, vlada smatra da oni koji dolaze u Britaniju iz bezbedne „treće države“ — kao što je Francuska — mogu da se njihovi zahtevi za azil proglase „neprihvatljivim“ bez prava žalbe i da se šalju na bilo koji drugi „bezbedni“. ” država.
Prema novom Džonsonovom planu, oni sa nedopustivim zahtevima biće prebačeni iz Velike Britanije u Ruandu avionima koje je iznajmila vlada. Izuzeci bi bili oni koji imaju ranjivosti ili probleme zaštite.
Premijer je u četvrtak priznao da će se nova politika suočiti sa pravnim izazovima, iako je insistirao da je u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravnim obavezama.
On je rekao da bi vlada Velike Britanije više volela sporazum sa Francuskom i EU, ali to još nije bilo moguće.
Podaci za Australiju, koja je bila pionir u korišćenju ofšor centara za obradu, pokazuju da je ta zemlja prošle godine potrošila 461 milion funti baveći se samo 239 izbeglica i tražilaca azila koji su držani na moru.
Upitan da li bi takva vrsta troškova bila opravdana za predloženu britansku šemu, Džonson je odgovorio da su trenutni troškovi smeštaja svih tražilaca azila u hotelima 5 miliona funti dnevno i da rastu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je da komentariše spekulacije dobrotvornih organizacija da bi ta šema mogla koštati 1,4 milijarde funti.
Premijer je priznao da plan nije bio „magični metak“ i da je deo šire strategije, uključujući da Kraljevska mornarica preuzme patrole Kanala od graničnih snaga.
Ministri su u četvrtak takođe objavili plan za novi centar za obradu migranata od više miliona funti u RAF Linton, bazi u Severnom Jorkširu.
Džonson je priznao da je glavni cilj politike u Ruandi da bude odvraćanje. „Ako naiđu na Kanal ilegalno u ovim plovilima, onda rizikuju da završe tamo, a ne u Velikoj Britaniji, a to je nešto za šta verujem da će se vremenom pokazati veoma značajnim odvraćanjem“, rekao je on, ne precizirajući ko bi mogao biti poslat. u Ruandu.
Džonson je dodao da bi sporazum mogao da završi kao „prototip“ za druge zemlje da se pozabave verovatnim kretanjem milijardi ljudi širom planete u narednim godinama.
Međutim, Tim Naor Hilton, izvršni direktor Refugee Action, dobrotvorne organizacije, nazvao je taj dogovor „groznim planom gotovine za ljude“, za koji je rekao da bi bio „kukavičan, varvarski i nehuman način“ za postupanje prema ljudima koji beže od progona i rata.
Ruanda je rekla da će dobiti „unapred ulaganje“ od 120 miliona funti u okviru sporazuma, čime bi se „finansirale mogućnosti za Ruande i migrante“, uključujući srednje kvalifikacije, stručnu obuku i obuku, časove jezika i visoko obrazovanje.
Rečeno je da će migranti biti integrisani u zajednice širom zemlje i da će imati pravo na „punu zaštitu“ prema lokalnom zakonu, jednak pristup zapošljavanju i upis u zdravstvene i socijalne usluge.
Ruanda ima tradiciju primanja izbeglica i trenutno je domaćin oko 130.000, uglavnom iz susednog Burundija i Demokratske Republike Kongo.
Ali njeni podaci o ljudskim pravima bili su predmet intenzivne kontroverze. U julu prošle godine, Rita Frenč, međunarodna ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva za ljudska prava, kritikovala je rezultate Ruande u govoru pred Savetom UN za ljudska prava.
Aktivisti za ljudska prava takođe kritikuju Pola Kagamea, predsednika Ruande, zbog malog političkog neslaganja. On je pobedio na predsedničkim izborima 2017. sa 98,6 odsto glasova.
Predlozi za procesuiranje tražilaca azila u inostranstvu izazvali su kontroverze jer su u suprotnosti sa dugogodišnjim tumačenjima obaveza Ujedinjenog Kraljevstva prema Konvenciji UN o izbeglicama iz 1951. godine.
UNHCR, agencija UN za izbeglice, saopštila je u četvrtak da ne može da komentariše sporazum, ali je istakla da on „ne podržava eksternalizaciju obaveza država azila“.
Ivet Kuper, sekretarka unutrašnjih poslova u senci, opisala je predlog kao „očajan i sramotan . . . pokušaj da odvrati pažnju od sopstvenog kršenja zakona“, misleći na skandal „partigate“.
