Britanski ministar spoljnih poslova susreo se sa političarima i poslovnim ljudima u Belfastu u sredu sa dobrim vestima: Velika Britanija i Evropska unija se približavaju rešavanju trgovinskog spora posle Bregzita koji je doneo ekonomske glavobolje i politička previranja Severnoj Irskoj.
Ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli otputovao je u Belfast dva dana nakon što su Britanija i EU sklopile sporazum o razmeni podataka koji će EU omogućiti pristup informacijama u realnom vremenu o robi koja se kreće u Severnu Irsku iz ostatka Ujedinjenog Kraljevstva.
Dve strane su rekle da je sporazum „kritičan preduslov za izgradnju poverenja i obezbeđenja” – elemenata koji su nedostajali otkako se Britanija povukla iz EU 2020. – i pružio je „novu osnovu za EU-U.K. diskusije“.
Pametni i glavni pregovarač EU Maroš Šefčovič rekao je da će zvaničnici sa dve strane „brzo raditi na pronalaženju potencijala za rešenja u različitim oblastima na osnovu ovog obnovljenog razumevanja“.
Britanska vlada je negirala da su dve strane bile u nedoumici prema dogovoru, ali je rekla da su razgovori učinili „važan korak napred“.
Sekretar Cleverli i Severne Irske Kris Hiton-Haris ipak se suočio sa teškom publikom. Kao deo ostrva koje uključuje Republiku Irsku, Severna Irska je jedini deo Ujedinjenog Kraljevstva koji deli granicu sa državom članicom EU. Tamošnji britanski unionistički političari žestoko se protive trgovinskim aranžmanima nakon Bregzita poznatim kao Protokol Severne Irske.
Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo iz bloka, britanska vlada i EU su se složile da irsku granicu zadrže bez carinskih ispostava i drugih provera jer je otvorena granica ključni stub mirovnog procesa koji je okončao 30 godina nasilja u Severnoj Irskoj.
Umesto toga, postoje provere neke robe koja ulazi u Severnu Irsku iz ostatka Ujedinjenog Kraljevstva. Unionisti kažu da nova trgovinska granica podriva mesto Severne Irske u Ujedinjenom Kraljevstvu. Oni bojkotuju vladu koja deli vlast u Belfastu, ostavljajući Severnu Irsku bez funkcionalne administracije veći deo prošle godine.
Džefri Donaldson, lider Demokratske unionističke partije koja odbija da podeli vlast sa irskim nacionalistima Šin Fejna, upozorio je da „protokol nisu, nije i neće podržati unionisti“.
Šin Fejn je u međuvremenu odbio da se sastane sa britanskom delegacijom jer je bila isključena liderka stranke Meri Lu Mekdonald, poslanica u irskom parlamentu u Dablinu. Britanija je saopštila da je pozvana liderka Šin Fejna za Severnu Irsku Mišel O’Nil.
„Šin Fejn je bio veoma dobrodošao“, rekao je Kleverli. „Moj sastanak ovde jutros je bio da se sastanem sa izabranim predstavnicima naroda Severne Irske. Ja ću, naravno, otići u Irsku u bliskoj budućnosti i sastaću se sa irskim političarima.
Pametno je rekao da su mu sastanci u sredu omogućili da čuje „ozbiljnu zabrinutost u vezi sa protokolom, uticajem koji on ima na ljude i preduzeća u Severnoj Irskoj“.
„Nastaviću da pregovaram sa Evropskom komisijom kako bih pokušao da rešim pitanja koja su pokrenuli i politički predstavnici ovde, ali i poslovni predstavnici sa kojima sam danas popodne razgovarao“, rekao je on.
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva želi da reši trgovinska pitanja i razbije politički ćorsokak pre 25. godišnjice mirovnog sporazuma Severne Irske 1998. u aprilu na Veliki petak. Ona polaže svoje nade u postizanje sporazuma sa EU koji bi olakšao provere i nagovorio sindikaliste da se vrate u vladu.
Postizanje tako dugo izgledalo je malo verovatno, jer je Britanija pretila da će jednostrano pokidati delove sporazuma o Bregzitu, a EU je optužila Ujedinjeno Kraljevstvo da ne poštuje pravno obavezujući sporazum.
Britanski premijer Riši Sunak, koji je stupio na dužnost u oktobru nakon godinu dana previranja u vladajućoj Konzervativnoj stranci, zauzeo je blaži pristup EU od svojih neprijateljskih prethodnika Borisa Džonsona i Liz Trus, a vlada sada priznaje da je Bregzit doneo ekonomski trošak za Britaniju.
Sunak je dugogodišnji pristalica Bregzita, ali i pragmatičar koji je popravku ekonomije postavio kao glavni prioritet.
Javno mnjenje se promenilo otkako su britanski glasači na referendumu 2016. odlučili sa razlikom od 52%-48% da napuste blok. Sada ankete pokazuju da bi većina glasala za ponovno pridruživanje.
