Vojska Mjanmara dosledno je ciljala civile i njihove zajednice kao oblik kolektivne kazne na jugoistoku zemlje otkako je vojska preuzela vlast početkom 2021. godine, navodi grupa za ljudska prava u izveštaju objavljenom u petak.
Dokumentovani vazdušni napadi na sela koje su ispitali istraživači Karen grupe za ljudska prava sa sedištem na jugoistoku Mjanmara, simbol su šireg napada na civile širom ratom razorene nacije, rekao je Džejms Rodehaver, šef Mjanmarskog tima UN-a sa sedištem u Bangkoku. On je govorio u petak na online panel diskusiji koja je pratila objavljivanje novog izveštaja.
Vojni zvaničnici nisu bili odmah dostupni za komentar o izveštaju, ali su u prošlosti rekli da napada samo legitimne mete rata, optužujući snage otpora da su teroristi.
Mjanmar je potresen nasiljem koje je počelo kada je vojska zbacila izabranu vladu Aung San Su Ći u februaru 2021. i brutalno ugušila nenasilne proteste. To je izazvalo oružani otpor i borbu u mnogim delovima zemlje, pri čemu je vojska sve više koristila vazdušne napade da se suprotstavi opoziciji i obezbedi teritoriju.
Vojska je u defanzivi protiv etničkih milicija u većem delu zemlje, kao i stotina naoružanih gerilskih grupa koje se zajednički nazivaju Snage narodne odbrane, formirane da se bore za obnovu demokratije.
Organizacije za ljudska prava i istražitelji Ujedinjenih nacija pronašli su dokaze da snage bezbednosti neselektivno i nesrazmerno gađaju civile bombama, masovna pogubljenja ljudi zatočenih tokom operacija i masovno paljenje civilnih kuća.
Prema podacima Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima, koje objedinjuje politička hapšenja i napade, najmanje 540 ljudi, uključujući 109 dece, ubijeno je u vazdušnim napadima vojske širom zemlje između januara i oktobra ove godine.
Grupa za ljudska prava Karen identifikovala je 227 vazdušnih napada na sela, škole i medicinske ustanove u sedam okruga na jugoistoku zemlje u kojima su se gerilski borci iz glavne etničke borbene snage Karen borili protiv vojske. Tamošnja samoproglašena država Karen takođe uključuje gradove u obližnjem regionu Bago, južnoj državi Mon i regionu Tanintharii.
KHRG je saopštio da je svoje nalaze zasnovao na intervjuima sa 22 seljana, uključujući šest seoskih lidera, koji su doživeli ili bili svedoci vazdušnih napada. Grupa je takođe intervjuisala lokalne organizacije civilnog društva i nevladine organizacije uključene u lokalni humanitarni odgovor. Rečeno je da izveštaj takođe potiče iz materijala i izveštaja dokumentovanih u poslednje tri godine.
KHRG je saopštio da je najmanje 417 civilnih žrtava sa 168 smrtnih slučajeva i 249 povređenih dokumentovano od ukupno 227 vazdušnih napada na civilna područja, a samo 22 necivila je prijavljeno da su ubijena ili povređena u vazdušnim napadima.
Osim kuća civila, oštećeno je ili uništeno najmanje 67 verskih objekata, 42 škole i 14 medicinskih objekata, navodi se u izveštaju.
Vladajući vojni savet Mjanmara, Savet državne uprave, sprovodi vazdušne napade na višestruke i neregularne načine, navodi se u izveštaju.
„Neke se (se) izvode korišćenjem ograničenog broja bombi direktno na seljane i njihove društvene zgrade, dok se druge izvode bombardovanjem, upotrebom višestruke municije na velikom području, uključujući više sela i plantaža“, navodi se u izveštaju.
Direktni napadi na civile ili civilne objekte su zabranjeni, predstavljaju ratne zločine i mogu predstavljati zločine protiv čovječnosti prema međunarodnom pravu.
U izveštaju se navodi da vojska nije napravila razliku između naoružanih boraca otpora i seljana, a u nekim slučajevima se čini da su vazdušni napadi izvedeni kao oblik kolektivne kazne za vojne aktivnosti lokalnih grupa otpora.
KHRG je takođe rekao da vojska nije dala upozorenja ili preduzela druge mere predostrožnosti kako bi svela civilne žrtve na minimum u skoro svim dokumentovanim incidentima.
Rodehaver, zvaničnik Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova, rekao je da je vojska u više navrata uzvratila civilima kad god bi njene snage bile teško pretučene na bojnom polju.
