Francuska u nedelju izlazi na birališta. Više od 49 miliona građani ima pravo glasa, a biraće 577 poslanika za donji dom francuskog parlamenta. Drugi krug zakazan je za 7. jul. Mediji su izbore označili kao jedne od najvažnijih u poslednje dve decenije u toj zemlji. Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku govorila je za RTS o tome kakve bi promene mogli da donesu, ko su ključni igrači i kakav je njihov pogled na aktuelna geopolitička pitanja.
Predsednik Francuske Emanuel Makron raspisao je vanredne parlamentarne izbore nezadovoljan rezulatima glasanja za Evropski parlament. Na ocene da je reč o kockanju, Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da će rezultati pokazati šta je pravi izraz za poslednji potez Makrona, ističući da je to bilo veliko iznenađenje za zemlju i čitavu Evropu.
„Stranka Nacionalno okupljanje Marin le Pen, krajnja desnica, osvojila je veliki broj glasova i većinu na izborima za Evropski parlament. I Makron je želeo da tim hazarderskim potezom zaustavi rast krajnje desnice u Francuskoj“, smatra Joksimovićeva.
Navodi da je francuski predsednik povukao takav potez, po jednom mišljenju, zbog želje da prepusti vlast krajnjoj desnici do sledećih predsedničkih izbora, ne bi li Francuzi shvatili zapravo o čemu se radi, odnosno kako bi sledeće predsedničke izbore spasao.
Podseća da je i na prethodnim izborima velikom većinom pobedila stranka Marin le Pen, ali da je postojalo jedinstvo svih ostalih protiv krajnje desnice, što, kako joj se čini, sada nije slučaj.
Prema rečima Aleksandre Joksimović, ono što je takođe bilo veliko iznenađenje po raspisivanju izbora je veoma brzo pregrupisavanje političkih opcija. Levica, bez obzira na ogromne razlike, veoma brzo se ponovo ujedinila.
