Rat između vojnih frakcija u Sudanu dovodi u opasnost proizvodnju osnovnih useva ove godine, kažu farmeri u nekoliko država, preteći da afričku naciju gurnu još dublje u glad i siromaštvo, preneo je Rojters.
Rojters je razgovarao sa više od deset ljudi, uključujući poljoprivrednike, stručnjake i humanitarne radnike koji su prijavili kašnjenja u sadnji useva poput sirka i prosa, delom zbog nedostatka kredita od banaka i visokih cena ključnih inputa kao što su đubrivo, seme i gorivo.
Četiri farmera sa kojima je Rojters razgovarao rekli su da možda uopšte neće moći da sade pre obilnih kiša koje se očekuju ovog meseca, što je tradicionalni prozor za sadnju.
Pogoršani uslovi za farmere sugerišu da bi kriza gladi mogla biti još gora nego što su predviđali UN i humanitarni radnici. U maju su Ujedinjene nacije saopštile da procenjuju da će broj ljudi koji gladuju u Sudanu porasti na 19,1 milion do avgusta sa 16,2 miliona pre sukoba, koji je počeo u aprilu.
Nedostatak osnovnih namirnica — pogoršan pljačkom skladišta u gradovima poput glavnog grada Kartuma — dodatno bi pogoršao krizu gladi koja se stalno povećava poslednjih godina.
To bi takođe moglo da osakati egzistenciju i uskrati Sudanu stranu valutu potrebnu za uvoz osnovnih roba, jer su gotovinske kulture poput susama i kikirikija činile 1,6 milijardi dolara prihoda od izvoza u 2022, prema podacima centralne banke.
Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu (FAO), skoro 65% od 49 miliona stanovnika Sudana je angažovano u poljoprivrednom sektoru.
Dok stručnjaci UN kažu da je prerano da se zvanično proglasi glad u Sudanu, četiri farmera su rekla Rojtersu da veruju da situacija već ide u tom pravcu.
„Trebalo je posejati kikiriki. Ljudi su trebali da počnu da uzgajaju sirak. Do sada, naša priprema je nula“, rekao je Abdelrauf Omer, poljoprivrednik i sindikalni lider u državi Al Gezira, ključnom poljoprivrednom regionu u centralnom Sudanu koji nije video boreći se. „Mislimo da nam preti glad.“
FAO je prošle nedelje saopštio da je započeo hitnu distribuciju sirka, prosa, kikirikija i semena susama, i nada se da će se snaći u „kompleksnim bezbednosnim i logističkim izazovima“ kako bi se isporučilo dovoljno za pokrivanje potreba 13-19 miliona ljudi.
Svetski program za hranu UN saopštio je da će nastaviti da analizira situaciju u narednih šest meseci i nakon sezone sadnje i žetve.
Omer je rekao da se plaši da bi sada moglo biti prekasno za sadnju, stav koji su ponovila tri druga farmera. Iako borbe nisu direktno uticale na njihove farme, centralni problem je bio nedostatak finansiranja i neispunjena obećanja banaka o kreditu ili podršci u naturi, dodao je Omer.
Dok su borbe između sudanske vojske i Snaga za brzu podršku (RSF), velike paravojne frakcije, koje su izbile 15. aprila, razbile glavni grad Kartum, banke su bile opljačkane i morale su da ograniče operacije.
Iako je većina poljoprivrednih oblasti Sudana relativno mirna, lanci snabdevanja usredsređeni na prestonicu su u velikoj meri poremećeni. Neka skladišta inputa kao što su đubrivo, seme i pesticidi su opljačkana, kažu očevici.
U El Geziri, poljoprivrednici se godinama suočavaju sa finansijskim poteškoćama dok je Sudan sve dublje tonuo u ekonomsku krizu. Sada se suočavaju sa izazovima vraćanja kredita kako bi dobili nova sredstva, rekao je lider zemljoradničke zadruge Mohamed Bala, dodajući da je samo mali deo zemlje pripremljen za sadnju.
Na drugim mestima u Sudanu, farmeri se bore sa sličnim položajem.
Mohamed Ajab Sidig, farmer u državama Sennar i Plavi i Beli Nil, rekao je da mu je teško da dobije sredstva za inpute za sadnju oko 10.000 fedana (10.380 hektara) sirkom, susamom i suncokretom.
Obično se oslanja na prihode od prodaje useva ubranih iz prethodne sezone, ali sukob je to učinio skoro nemogućim jer je tržište centralizovano u Kartumu.
Sudanska vlada je u maju izdala direktivu o nastavku priprema za letnju sezonu sadnje i jasnim preprekama koje bi ometale proces. Ovo je uključivalo definisanje područja namenjenih za letnju sezonu sadnje, kao i razvoj plana za obezbeđivanje inputa.
Sidigu je, kao i nekim drugim poljoprivrednicima, obećano seme i gorivo od Poljoprivredne banke povezane sa državom, ali je početkom jula još uvek čekao.
Postojale su velike šanse da neće dobiti podršku, rekao je. „Imam 60-70% šanse da prestanem sa poljoprivredom ove godine jer je to ogroman rizik, a ne mali rizik.
Poljoprivrednici koji su u mogućnosti da pribave finansijska sredstva prijavljuju naglo povećanje cena inputa uključujući seme, đubrivo, pesticide i gorivo, rekli su četiri farmera i Svetski program za hranu (VFP).
„Gorivo se prodaje na crnom tržištu i cene su porasle za 300%. Nažalost, sve ovo ukazuje na neuspeh sezone sadnje“, rekao je Mahdi Ahmed, farmer sa severnog Kordofana.
U delovima zapadnih regiona zemlje, gde humanitarne grupe kažu da su zalihe hrane na izmaku, Ahmed i još jedan farmer, Mohamed Abdalah iz Severnog Darfura, rekli su da su poljoprivrednike opljačkale bande u kojima su bili vojnici iz RSF-a dok su pokušavali da dođu do svojih polja .
Kažu ‘Hvala Bogu na bezbednom povratku. Bacite svoje stvari ovde i idite’, rekao je Abdalah. „Ljudi se oslanjaju na svoju poljoprivredu. Jedu ono što uzgajaju.“
RSF nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.
Kašnjenja su takođe prijavljena na većim, navodnjavanim komercijalnim farmama koje proizvode izvoz, kao i sirak i proso, rekao je Adam Jao, portparol Sudanske Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).
„Svaki poremećaj… će imati ogroman uticaj na ekonomiju zemlje, ali i na život Sudanaca“, rekao je on.
Uvoz hrane i roba je bio ometen ratom i finansijskim kolapsom, prema tri izvora iz industrije.
Humanitarni pristup je ograničen borbama, pljačkom i birokratskim ograničenjima. Agencije za pomoć optužile su obe strane da ometaju pružanje pomoći, uključujući isporuku hrane. Obe strane su javno rekle da su omogućile pomoć i optužuju drugu stranu da je ometa.
U državi Gezira, koja je primila više od 169.000 raseljenih ljudi iz Kartuma, prijavljena je nestašica nekih prehrambenih artikala i Svetski program za hranu pruža podršku po prvi put.
„Ovo proteže osnovne resurse u toj oblasti“, rekla je Leni Kinzli iz VFP-a.
Humanitarna agencija Islamic Relief izveštava da su neki farmeri pribegli jedenju zaliha sirka i semena prosa, iscrpljujući količinu raspoloživu za sadnju, a situacija se posebno pogoršala u Darfuru, Kordofanu, Belom Nilu i Senaru.
Oni koji su ostali u državi Kartum suočavaju se sa nestašicom i rastućim cenama kako gotovina nestaje, a pljačke, zatvaranje prodavnica i problemi u lancu snabdevanja utiču na snabdevanje.
Dvojica stanovnika izjavila su Rojtersu da su sve pekare u njihovom kraju zatvorene.
Emad Adil iz Omdurmanove hitne pomoći, grupe volontera, rekao je da je cena vekne skočila više od 130% na 70 sudanskih funti (0,12 dolara), dok je Razan Bahaa, koji živi u Bahriju, rekao da se učetvorostručila na 200 funti (0,33 dolara) tamo.
