Izgledi daljih zatvaranja u Kini izazvali su novi talas ekonomske anksioznosti u ponedeljak dok su investitori i kompanije čiji lanci snabdevanja prolaze kroz Kinu razmišljali o uticaju 70 novih slučajeva virusa za koje je vlada u Pekingu rekla da ih je otkrila tokom vikenda.
Gradska vlada je naredila jednom od svojih okruga da testira svih 3,5 miliona svojih stanovnika na koronavirus u narednim danima, potez koji bi mogao biti uvod u veće zatvaranje u glavnom gradu Kine. Šangaj, glavna luka i poslovni centar, zatvoren je otprilike mesec dana, kao deo kineske strategije „nulte kovida“. Drugi kineski gradovi i veliki i mali najavili su svoja ograničenja kretanja stanovnika u pokušaju da spreče širenje virusa.
Karanti predstavljaju još jedan izazov za globalne lance snabdevanja koji su bili pod stresom zbog zatvaranja pandemije i rata u Ukrajini, što je dovelo do veće konkurencije za robu i viših cena koje podstiču inflaciju širom sveta.
Dok su kineske vlasti nastojale da fabrike, a posebno luke, zadrže rad držeći radnike u prostorijama u takozvanim sistemima zatvorene petlje, blokade su prekinule isporuke i produžile vreme isporuke za mnoge globalne kompanije koje zavise od kineskih fabrika.
Fil Levi, glavni ekonomista kompanije Flekport, špediter, rekao je u mejlu da iako je Peking važan grad, „on nije u srcu fabričke proizvodnje ili operacija u lancu snabdevanja“. Rekao je da će blokade tamo imati ograničeniji uticaj od prethodnih ograničenja u Šangaju i Guangdongu, gde su luke nastavile uglavnom da rade.
Ali efekti će zavisiti od toga gde su se pojavile epidemije – na primer da li su zatvorile luku – i koliko dugo su blokade trajale, dodao je gospodin Levi. „Ovo je relativno spor deo godine, ali ima dosta toga da se nadoknadi, a stvari će uskoro trebati da se izgrade. Troškovi će rasti što duže ovo traje.“
Poremećaji koji se još uvek dešavaju u Šangaju i drugim kineskim gradovima verovatno će odjeknuti u globalnim lancima snabdevanja u narednim mesecima.
Solomonska Ostrva su sa Kinom potpisala sveobuhvatan bezbednosni sporazum koji bi mogao da ugrozi stabilnost čitavog azijsko-pacifičkog regiona. Sporazum daje Pekingu uporište u lancu ostrva koji je igrao odlučujuću ulogu u Drugom svetskom ratu i mogao bi da se koristi za blokiranje vitalnih brodskih puteva.
Veći deo prošle godine, najviši kineski lider, Si Đinping, vodio je žestoku kampanju za sužavanje društvenih nejednakosti i uvođenje nove ere „zajedničkog prosperiteta“. Sada, kako su ekonomski izgledi sve zamućeniji, Komunistička partija svoju kampanju stavlja u zadnji plan.
Prema podacima Project44, logističke platforme, broj brodova koji su pristajali u luci Šangaj prošle nedelje je opao za otprilike polovinu od početka zatvaranja, dok je broj brodova koji su želeli da pristanu u obližnju luku Ningbo skočio dok je isporučio kompanije su pokušale da zaobiđu ograničenja. Vreme koje su uvezeni kontejneri proveli u luci takođe je naglo poraslo, sa 4,6 dana 28. marta na 12,1 dan 18. aprila, saopštila je kompanija, pošto su zahtevi za testiranje na koronavirus za vozače kamiona ograničili mogućnost unošenja i izlaska kontejnera iz Luka.
Strahovi od šireg zatvaranja u ponedeljak su opteretili svetske akcije, dok su nafta i druge robe takođe pale u očekivanju manje potražnje.
Elisabeth Vaelbroeck-Rocha, glavna međunarodna ekonomistkinja u S&P Global Market Intelligence, rekla je da su, pored ometanja globalnih lanaca snabdevanja i podsticanja inflacije, epidemije koronavirusa i prateća blokada potkopali kineski ekonomski rast u martu i aprilu, zbog čega je malo verovatno da će Kina dostići svoj cilj. od 5,5 odsto rasta bruto domaćeg proizvoda u 2022. godini.
Epicentar epidemije pomerio se iz provincije Jilin na severoistoku u Šangaj, proizvodnu bazu za vrhunske auto-komponente, ali su epidemije manjih razmera u drugim regionima uglavnom stavljene pod kontrolu, napisala je ona u belešci.
