Senat, kojim dominira desnica, posle žestoke proceduralne borbe sa levicom, izglasao je ključni član reforme o starosnoj dobi za odlazak u penziju sa 201 glasom „za“ i 115 „protiv“.
Prema planu vlade, od 1. septembra 2023. do 2030. godine starosna granica za odlazak u penziju trebalo bi da se postepeno povećava sa 62 na 64 godine sa „korakom” od 3 meseca godišnje. Pored toga, potreban period doprinosa za primanje pune penzije povećaće se sa sadašnje 42 godine na 43 godine do 2027. godine.
Očekuje se da će Senat odobriti preostale članove zakona kasnije ove nedelje.
Sledeće nedelje biće dostavljen posredničkom odboru poslanika Senata i Narodne skupštine, donjeg doma parlamenta.
Narodna skupština još uvek nije uspela da završi raspravu o ključnom članu o povećanju starosne granice za odlazak u penziju tokom napete 15-dnevne rasprave.
Vlada se nada da će parlament usvojiti penzijsku reformu pre kraja meseca. Zbog toga vladajućoj stranci predsednika Emanuela Makrona nedostaje apsolutna većina u Narodnoj skupštini. Ona će očigledno morati da dobije podršku nekoliko desetina konzervativnih poslanika.
U utorak je rekordan broj Francuza izašao na ulice protiv kontroverzne penzione reforme.
Reforma će, smatraju demonstranti, naštetiti onima koji su pred penzijom i najsiromašnijim slojevima stanovništva, koji ne mogu sebi da priušte prevremenu penziju.
Većina francuskih građana podržava ideju redovnih velikih štrajkova kako bi se vlada primorala na kompromis oko projekta penzione reforme.
