Nakon katastrofalne invazije na Kubu, ključni savetnik upozorio je predsednika Džona F. Kenedija da je CIA postala previše moćna. Predložio je da se kontrolišu sve tajne aktivnosti i da se CIA podeli. Ove informacije su nedavno objavljene u dokumentima vezanim za Kenedijevu ubistvo.
U memo dokumentu specijalnog asistenta Artura Šlesingera, koji je objavljen, navodi se da je 47% političkih službenika u američkim ambasadama bilo pod kontrolom CIA. Ova izjava dodatno naglašava sumnju između Kenedija i CIA, što je moglo uticati na prioritet bezbednosti predsednika pre njegovog ubistva u Dalasu 22. novembra 1963. godine.
Neki istoričari i stručnjaci za Kenedija smatraju da u objavljenih 63.000 stranica nema dokaza koji bi umanjili zaključak da je Lija Harvi Osvald bio usamljeni ubica. Međutim, oni razumeju zašto neki sumnjaju u ovu teoriju, s obzirom na to da je Kenedija karakterisao potencijal za budućnost, dok je Osvald bio mladić bez značajnog uticaja.
Džeferson Morli, potpredsednik Fondacije Meri Ferel, ističe da su novi materijali važni za „slučaj JFK“. On odbacuje zaključak da je Osvald bio „usamljeni ludak“ i naglašava da i dalje postoji neobjavljen materijal koji bi mogao da pruži dodatne informacije.
Kenedijevo ubistvo dogodilo se tokom posete Dalasu, kada je njegov konvoj bio na kraju parade, a pucnjevi su došli iz zgrade Texas School Book Depository. Osvald je uhvaćen nakon što je pucao sa šestog sprata, a dva dana kasnije ubijen je tokom prenosa iz zatvora.
Šlesingerov memo ukazuje na uzrok međusobnog nepovjerenja između Kenedija i CIA. Kenedija je plan invazije na Kubu nasleđen od njegovog prethodnika, predsednika Dvajta Ajzenhauer, a operacija je pokrenuta kao tajna invazija da bi se srušio Fidel Kastro.
Plan o preuzimanju kontrole nad tajnim aktivnostima od strane Stejt departmenta nikada nije realizovan. Kenediju je bila potrebna CIA tokom Hladnog rata, a velika reorganizacija bi omela obaveštajne operacije.
