Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je njegov režim spreman da pregovara o sukobu u Ukrajini u intervjuu kineskim medijima uoči posete partneru Pekingu koji je podržao Moskvu u njenoj invaziji na suseda.
„Otvoreni smo za dijalog o Ukrajini, ali takvi pregovori moraju da uzmu u obzir interese svih zemalja uključenih u sukob, uključujući i naše“, rekao je Putin u sredu, a prenosi zvanična novinska agencija Sinhua.
Dvodnevna poseta ruskog lidera koja počinje u četvrtak dolazi u trenutku kada su snage njegove zemlje izvršile ofanzivu u severoistočnoj Ukrajini u oblasti Harkov, koja je počela prošle nedelje u najznačajnijoj graničnoj invaziji od početka invazije u punom obimu, primoravajući skoro 8.000 ljudi da napusti svoje domove.
Zajedno sa naporima Moskve da nadogradi svoje dobitke u obližnjem regionu Donjecka, dvogodišnji rat je ušao u kritičnu fazu za iscrpljenu ukrajinsku vojsku koja čeka nove zalihe protivvazdušnih projektila i artiljerijskih granata iz Sjedinjenih Država.
„Nikada nismo odbili da pregovaramo“, rekao je Putin, a prenosi Sinhua. „Tražimo sveobuhvatno, održivo i pravedno rešenje ovog sukoba mirnim putem. Otvoreni smo za dijalog o Ukrajini, ali takvi pregovori moraju uzeti u obzir interese svih zemalja uključenih u sukob, uključujući i naše.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da svi pregovori moraju uključivati obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, povlačenje ruskih trupa, oslobađanje svih zatvorenika, tribunal za odgovorne za agresiju i bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Kina tvrdi da zauzima neutralnu poziciju u sukobu, ali je podržala tvrdnje Moskve da je Rusiju isprovocirao da napadne Ukrajinu od strane Zapada, uprkos tome što je Putin javno priznao svoju želju da obnovi vekovne granice Rusije kao razlog za njegov napad.
Kremlj je u saopštenju naveo da će Putin i kineski lider Si Đinping tokom razgovora „detaljno razgovarati o čitavom nizu pitanja u vezi sa sveobuhvatnim partnerstvom i strateškom saradnjom i odrediti nove pravce daljeg razvoja saradnje između Rusije i Kina i takođe imaju detaljnu razmenu mišljenja o najakutnijim međunarodnim i regionalnim pitanjima.”
Poseta podstiče napore Kine i Rusije da sruše zapadni demokratski poredak predvođen SAD u korist autoritarnijeg modela koji slama političku opoziciju, ljudska prava i slobodu govora.
Govoreći u utorak u gornjem domu ruskog parlamenta, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da su Moskva i Peking „objektivno zainteresovani da održe naše vođstvo u naporima da se uspostavi pravedniji i demokratskiji svetski poredak“.
„Rusija i Kina nisu same u svojim naporima da reformišu međunarodni sistem i pomognu u uspostavljanju multipolarnog globalnog poretka“, rekao je on.
Lavrov je istakao da „duet Moskve i Pekinga igra važnu balansirajuću ulogu u globalnim poslovima“, dodajući da će „predstojeća poseta ruskog predsednika (Kini) ojačati naš zajednički rad“.
Moskva je uspostavila sve bliskije veze sa Pekingom kako se rat odvlači već treću godinu, preusmeravajući najveći deo svog izvoza energije u Kinu i oslanjajući se na kineske kompanije za uvoz visokotehnoloških komponenti za rusku vojnu industriju kako bi zaobišle sankcije Zapada.
Ojačale su i rusko-kineske vojne veze. Oni su poslednjih godina održali niz zajedničkih ratnih igara, uključujući pomorske vežbe i patrole dalekometnih bombardera iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora. Ruske i kineske kopnene snage takođe su raspoređene na teritoriju druge zemlje radi zajedničkih vežbi.
Kina ostaje glavno tržište za rusku vojsku, a istovremeno masovno širi svoju domaću odbrambenu industriju, uključujući izgradnju nosača aviona i nuklearnih podmornica.
Putin je ranije rekao da Rusija deli veoma osetljive vojne tehnologije sa Kinom koje su joj pomogle da značajno ojača njenu odbrambenu sposobnost. On je u oktobru 2019. pomenuo da Rusija pomaže Kini da razvije sistem ranog upozorenja za uočavanje lansiranja balističkih projektila — sistem koji uključuje zemaljske radare i satelite koje poseduju samo Rusija i SAD.
