Prvi put u 12-godišnjem ratu u Siriji, ljudi u svakom okrugu doživljavaju određeni stepen „humanitarnog stresa“, a zapanjujućih 15,3 miliona — skoro 70 odsto stanovništva — treba humanitarnu pomoć, Ujedinjene Nacije su rekli u utorak.
Apel UN za 5,4 milijarde dolara za pomoć preko 14 miliona ljudi u Siriji finansira se sa manje od 10 odsto, a Svetski program za hranu UN upozorio je da bez dodatnog novca 2,5 miliona ljudi rizikuje da izgubi hranu ili novčanu pomoć od jula.
Tešku humanitarnu situaciju, koju je pogoršao februarski zemljotres koji je razorio severozapad pod kontrolom pobunjenika, Savetu bezbednosti je objasnio operativni direktor Kancelarije za humanitarnu pomoć UN Edem Vosornu.
Sirijski narod se „sve više oslanja na humanitarnu pomoć jer su osnovne usluge i kritična infrastruktura na ivici kolapsa“, rekla je ona.
Vosornu je pozvao na velikodušna obećanja i brzo oslobađanje sredstava na konferenciji koju je Evropska unija organizovala u Briselu od 14. do 15. juna. Ona je rekla da je „Sirjcima potrebna podrška međunarodne zajednice sada više nego u bilo kom trenutku u proteklih 12 godina.
Ona je rekla da je potreba da se održi isporuka humanitarne pomoći severozapadu još kritičnija nakon zemljotresa. Ona je rekla da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao na produženje mandata UN za 12 meseci, koji ističe u julu, rekavši da je pomoć „neophodna” i „pitanje života i smrti miliona ljudi” u regionu.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia, čija je zemlja bliski saveznik Sirije, rekao je da Moskva deli zabrinutost zbog pogoršanja humanitarne situacije. Ali on je rekao da je prekogranična isporuka pomoći „nadživela svoju korist“ i „ne vidimo nikakav razlog da se produži“.
Nebenzia je izrazio zabrinutost da dok je prekogranična pomoć tekla i finansirana, apel da se pomogne milionima drugih u akutnoj potrebi u Siriji finansira samo 9 odsto. To je „veoma čudan moralni imperativ“, ako se pomoć „odnosi samo na teroriste u Idlibu i ne odnosi se na zemlju u celini“.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild rekla je da će Sjedinjene Države tražiti rezoluciju Saveta za produženje isporuke pomoći preko tri granična prelaza koji trenutno rade: Bab Al-Hava, koji je jedini prelaz koji bi Rusija dozvolila da ostane otvoren u januaru, kao i Bab Al-Salam i Al Raee, koje je sirijski predsednik Bašar Asad pristao da otvori nakon zemljotresa, koji je ubio više od 6.000 u Siriji i raselio preko 330.000. Asad je pristao da dva dodatna prelaza ostanu otvorena do 13. avgusta.
Američki izaslanik optužio je Asada da „cinično“ pokušava „da iskoristi izliv međunarodne podrške nakon zemljotresa kako bi povratio svoje mesto na svetskoj sceni“, naglašavajući da „samo sedenje za istim stolom sa drugim regionalnim liderima ništa ne pomaže naroda Sirije.“
„Ako Asadov režim želi da pomogne sirijskom narodu, trebalo bi da reaguje odmah i da objavi da će držati prelaze Bab Al-Salam i Al Rai otvorenim najmanje do avgusta 2024. ili koliko god bude potrebno“, rekao je Tomas-Grinfild. . „Čak i ako Asadov režim uradi pravu stvar, to iskreno nije zamena za akcije ovog saveta, koji ima odgovornost da odgovori na strašne humanitarne potrebe sirijskog naroda.
Asad je ovog meseca dočekan ponovo u Arapskoj ligi nakon 12-godišnje suspenzije. Geir Pedersen, specijalni izaslanik UN-a za Siriju, rekao je Savetu bezbednosti da bi ovaj sastanak u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, zajedno sa ostalima u Moskvi i Amanu, na kojem su učestvovali sirijski zvaničnici, mogao da stvori novi zamah u dugo zaustavljenim naporima da se okonča sukob.
On je ponovio da bi nova diplomatska aktivnost „mogla delovati kao prekidač u potrazi za političkim rešenjem u Siriji – ako postoji konstruktivan angažman u Siriji, i zaista ako ključne regionalne i međunarodne grupe i igrači mogu da rade zajedno”.
