Generalna skupština UN (UNGA) usvojila je godišnju rezoluciju kojom se Vašington poziva da prekine svoju višedecenijsku ekonomsku blokadu Kube. Dokument, koji je usvojen 31. put, dobio je skoro jednoglasnu podršku, s tim što su mu se protivile samo SAD i Izrael od 190 nacija prisutnih na glasanju. Ukrajina je bila jedina članica koja je bila uzdržana.
Dokument poziva sve zemlje da se „uzdrže od objavljivanja i primene” bilo kakvih ekonomskih sankcija protiv Kube i navodi da je Generalna skupština UN „zabrinuta” zbog činjenice da je „ekonomski, komercijalni i finansijski embargo protiv Kube i dalje na snazi”. Rezolucija takođe poziva svaku zemlju koja nastavi da podržava takva ograničenja protiv Havane da ih „ukine ili poništi“ „što je pre moguće“.
Prošle godine su SAD i Izrael takođe bile jedine dve nacije koje su glasale protiv dokumenta, dok se Brazil pridružio Ukrajini u uzdržanju od glasanja.
Govoreći na Generalnoj skupštini UN uoči glasanja, kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja rekao je da politika Vašingtona predstavlja „čin ekonomskog rata, u vreme mira“. Kuba nije pretnja za SAD, a američka „ilegalna, okrutna i nehumana politika“ nije ništa drugo do pokušaj da se uništi ustavni poredak ostrva, dodao je on.
Ministar je rekao da je „pooštravanje ekonomske opsade“ nedavno bilo praćeno kampanjom dezinformacija protiv njegove nacije, koja je pokušavala da je diskredituje. Kubanski najviši diplomata takođe je izrazio podršku narodu Palestine i zahtevao da se prestane sa izraelskim bombardovanjem Gaze. „Ova varvarska dela moraju prestati“, rekao je on.
Posle glasanja, američki predstavnik u UN, Pol Folmsbi, jednostavno je izjavio da se „SAD protive ovoj rezoluciji“, dodajući da su sankcije samo „jedan skup alata“ u američkom arsenalu. On je takođe rekao da Vašington samo nastoji da ohrabri Kubu da „napreduje demokratiju“.
SAD su prvobitno prekinule diplomatske odnose sa Kubom 1960. godine, nakon što su Fidel Kastro i Komunistička partija Kube preuzeli vojnu diktaturu Fulhencija Batiste koju podržavaju SAD 1959. Vašington je takođe uveo vojnu blokadu ostrva 1962, tokom nuklearnog napada. raketna kriza sa Sovjetskim Savezom. Od tada traje ekonomska blokada.
Ograničenja su ublažena tokom predsedavanja Baraka Obame, ali su ponovo uvedena pod administracijom Donalda Trampa. Džo Bajden i njegova administracija nisu dali nikakve naznake o okončanju trgovinskih ograničenja, uprkos decenijama međunarodne osude. Vašington je uveo dodatne sankcije Havani 2021. godine, nakon što su vlasti suzbile antivladine nemire za koje su tvrdili da ih podržavaju SAD.
Havana je početkom oktobra optužila SAD da su izazvale ekonomsku krizu na Kubi. Politika sankcija Vašingtona dovela je do kritične nestašice hrane, goriva i lekova na ostrvu, što je dovelo do masovne emigracije, navodi se u saopštenju.
