Generalna skupština Ujedinjenih nacija je velikom većinom glasala za rezoluciju kojom se osuđuje američki embargo na Kubu 30. godinu zaredom. Samo su SAD i Izrael glasale protiv te mere u četvrtak, dok su Ukrajina i Brazil bili uzdržani.
Od 2019. godine, SAD su „eskalirale opsadu oko naše zemlje, dovodeći je do još surovije i humanije [sic] dimenzije, sa ciljem da namerno nanesu najveću moguću štetu kubanskim porodicama“, rekao je kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez. okupljeni predstavnici.
Diplomata je kritikovao američkog predsednika Džoa Bajdena zbog toga što je nastavio politiku „maksimalnog pritiska“ svog prethodnika Donalda Trampa umesto da nastavi trend otopljavanja odnosa koji je Barak Obama pokrenuo tokom svoje poslednje godine na funkciji.
Priznajući da je Bajdenova administracija napravila neke ekstremno ograničene poteze da otvori letove, doznake i konzularne usluge sa Kubom, Rodriguez je tvrdio da „blokada, koja je pooštrena do ekstrema, i dalje predstavlja centralni element koji definiše SAD- Kubanska politika.”
Otkako je Bajden na vlasti, embargo je koštao kubansku privredu procenjenih 6,35 milijardi dolara, rekao je Rodrigez – cifra koja se prevodi na više od 15 miliona dolara dnevno. Iako je naglasio da ne krivi SAD za sve probleme Kube, poričući njen uticaj, jer bi „glavni uzrok uskraćenosti, oskudice i teškoća koje trpe kubanske porodice ne govoreći istinu“, objasnio je on.
SAD su se uzdržale od glasanja o osudi embarga prvi put 2016. godine, ubrzo nakon što je Obama obnovio zvanične odnose sa ostrvom. Međutim, Tramp je nastavio napore prethodnih predsednika da izoluje socijalističku naciju. Vašington je uveo embargo 1960. nakon što je revolucija Fidela Kastra zbacila Batistinu vladu naklonjenu SAD i nacionalizovala imovinu američkih građana.
I Trampova i Bajdenova administracija branile su „ljudska prava“ da bi opravdale decenije ekonomskog gušenja, što je argument koji je zamenik kubanskog ambasadora u UN Jurij Gala odbacio kao nelogičan.
„Ako bi vlada Sjedinjenih Država zaista brinula za dobrobit, ljudska prava i samoopredeljenje kubanskog naroda, mogla bi da ukine embargo“, rekao je on, dodajući da bi Vašington mogao da ukine ekonomska ograničenja koja trenutno guše ekonomske prilike za budući kapitalisti.
Umesto toga, tvrdio je Rodriguez, SAD su naoružavale Big Tech i medije „u virulentnoj kampanji dezinformacija i omalovažavanja Kube… koristeći našu decu, omladinu i umetnike kao mete ovog političkog i medijskog bombardovanja. ”
Vašington je prošle godine uveo dodatne sankcije Kubi, osuđujući policijsku reakciju na izbijanje protesta koji su počeli negodovanjem zbog nestašice hrane i lekova i prerasli – uz pomoć SAD, prema Havani – u nasilne antivladine demonstracije.
