U Azerbejdžanu, u Bakuu, započeli su međunarodni pregovori o klimi, poznati kao COP29, na kojima je ključna tema obezbeđivanje finansijske pomoći za siromašne zemlje pogođene klimatskim promenama. Ove države suočavaju se sa ozbiljnim posledicama globalnog zagrevanja, uključujući poplave, suše i oluje, a sve to uz ogromne troškove koji se procenjuju na trilione dolara.
U okviru postojećeg sporazuma iz 2009. godine, bogate zemlje su obećale da će godišnje izdvajati 100 milijardi dolara kao pomoć za siromašne nacije. Međutim, prema brojnim izveštajima, stručnjaci smatraju da će biti potrebno čak 1 bilion dolara godišnje kako bi se stvarno odgovorilo na klimatske izazove. U suprotnom, svet neće moći da se bori sa posljedicama globalnog zagrevanja, a siromašne zemlje neće biti u mogućnosti da postignu ciljeve smanjenja emisije ugljen-dioksida.
Iako su prošli klimatski pregovori imali značajan broj svetskih lidera, ovogodišnji COP29 neće biti toliko istaknuti. Lideri dve najveće zemlje zagađivača, Kine i SAD, neće prisustvovati, što stvara dodatne izazove za postizanje dogovora. Prema mišljenju stručnjaka, neuspeh u pregovorima o novcu mogao bi ozbiljno ugroziti dalji napredak klimatskih pregovora.
Klimatska pomoć se fokusira na tri ključne oblasti: pomoć siromašnim zemljama u prelasku na čistu energiju, prilagođavanje klimatskim promenama i kompenzaciju za štetu od klimatskih katastrofa. Siromašne nacije, koje čine samo 4% globalnih emisija, izuzetno su ranjive na posledice klimatskih promena. Osim toga, stručnjaci naglašavaju da bogate zemlje, koje su najviše doprinele emisiji ugljen-dioksida, sada imaju moralnu obavezu da pomognu onima koji su najmanje odgovorni za globalno zagrevanje.
Pored toga, analiza pokazuje da bi preusmeravanje subvencija za fosilna goriva, koje se godišnje procenjuju na trilione dolara, moglo pomoći u finansiranju klimatskih akcija. Međutim, pitanje ko će tačno finansirati klimatske projekte i kako će se raspodeliti teret pomoći ostaje ključna prepreka u daljim pregovorima.
Iako postoje ogromne sume na stolu, od suštinske je važnosti da međunarodna zajednica postigne dogovor kako bi se obezbedila budućnost planeta, ali i osigurala pravda za zemlje koje već sada snose najveći teret klimatskih promena.
