Savet bezbednosti UN jednoglasno je u utorak izglasao produženje mirovne misije UN na Kipru za godinu dana i pozvao sve strane, uključujući rivalske Zelene Kiprane i kiparske Turke, da preduzmu korake „da deeskaliraju tenzije u tampon zoni i oko nje ” koji deli mediteransko ostrvo.
Savet je takođe snažno ohrabrio sve strane da „iskoriste priliku“ imenovanja novog ličnog izaslanika za Sajrusa od strane generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša kako bi ponovo pokrenuli pregovore između dve strane.
Kipar je 1974. godine podeljen na otcepljeni sever kiparskih Turaka i međunarodno priznati jug kiparskih Grka nakon turske invazije koja je bila pokrenuta državnim udarom koji je imao za cilj ujedinjenje sa Grčkom.
Brojne runde pregovora uz posredovanje UN završile su neuspehom, a poslednji pokušaj mirovnog sporazuma u julu 2017. završio je žestoko.
Taj sastanak je takođe doveo do pomeranja Turske i kiparskih Turaka ka traženju sporazuma o dve države koji i dalje zahtevaju, umesto da slede svoj raniji cilj ponovnog ujedinjenja zemlje. Plan za federaciju sastavljenu od zona grčkog i turskog govornog područja podržao je Savet bezbednosti UN – i ponovo se nalazi u rezoluciji usvojenoj u utorak.
Marija Anhela Holgin Kuelar, novi lični izaslanik šefa UN-a, izjavila je ranije u utorak tokom svoje prve posete Kipru da veruje da može da radi i sa kiparskim Grcima na međunarodno priznatom jugu ostrva i sa kiparskim Turcima na otcepljenom severu kako bi ih vratila na pregovarački sto nakon godina potpunog zastoja.
Članovi Saveta su u rezoluciji istakli „da je status kvo neodrživ, da situacija na terenu nije statična i da nepostojanje sporazuma podstiče političke tenzije i produbljuje otuđenje obe zajednice, rizikujući nepovratne promene na terenu, i smanjujući izglede za nagodbu“.
U njemu se pozivaju lideri dve kiparske zajednice da „poboljšaju javnu atmosferu za pregovore kako bi se obezbedilo rešenje“.
Obe strane bi takođe trebalo da „eksplicitnije“ podstiču kontakt i saradnju između zajednica, podržavaju „ljudske inicijative na lokalnom nivou“ i da se uzdrže od akcija i retorike koje bi mogle da otežaju postizanje nagodbe, saopštio je savet.
Rezolucija osuđuje kontinuirano kršenje vojnog statusa kvo duž linija prekida vatre, prijavljeno zadiranje obe strane u tampon zonu i prijavljeno povećanje broja i ozbiljnosti vojnih kršenja i neovlašćene gradnje. Snažno apeluje na obe strane i sve uključene da poštuju autoritet misije UN poznate kao UNFICIP i razgraničenje tampon zone, i da zaustave jednostrano kršenje.
Rezolucija takođe izražava zabrinutost zbog neovlašćenih ili kriminalnih aktivnosti u tampon zoni i rizika koje one predstavljaju po bezbednost i bezbednost mirovnih snaga.
Savet je produžio misiju UNFICIP od 1.000 vojnika do 31. januara 2025.
