Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je globalnu zajednicu da preduzme korake u borbi protiv, kako je rekao, „ekstremne toplotne epidemije“ koja pogađa milione ljudi širom sveta i opterećuje ekonomije.
Obraćajući se novinarima u četvrtak, šef UN-a je istakao da rastuće temperature „više nisu jednodnevni fenomen“, pri čemu su globalne meteorološke organizacije dokumentovale nagli porast obima, intenziteta i učestalosti ekstremnih vrućina.
On je upozorio da ako se sve zemlje ne udruže u nastojanju da ograniče efekte porasta temperatura, situacija će se „pogoršati“.
„Ekstremna vrućina je nova abnormalnost“, rekao je on, napominjući da se milijarde ljudi širom sveta suočavaju sa ekstremnim temperaturama i „venu pod sve smrtonosnijim toplotnim talasima“.
Procenjuje se da toplota ubije skoro pola miliona ljudi godišnje, oko 30 puta više od tropskih ciklona.
Gutereš je predložio akcioni plan koji ima za cilj da pomogne nacijama da ograniče efekte klimatskih promena. Prvo, pozvao je na jačanje zaštite „za najugroženije“, uključujući siromašne u gradovima, trudnice, osobe sa invaliditetom, starije ljude i decu. Zahtevao je više sredstava za povećanje sistema upozoravanja na toplotu i povećanje pristupa hlađenju sa niskim sadržajem ugljenika kako bi pomogao ovim grupama.
Drugo, šef UN-a je pozvao na veću zaštitu radnika, uključujući nove zakone i propise o radu. On je upozorio da se predviđa da će toplotni stres na poslu koštati globalnu ekonomiju 2,4 biliona dolara do 2030. godine, u odnosu na 280 milijardi dolara sredinom 1990-ih.
Gutereš je takođe pozvao na „jačanje otpornosti” ekonomija i društava na klimatske promene kroz „sveobuhvatne, prilagođene akcione planove za toplotu, zasnovane na najboljoj nauci i podacima”.
On je tvrdio da osim direktnog uticaja klimatskih promena na ljude, one utiču na planetu u celini, donoseći „sve žešće uragane, poplave, suše, šumske požare, podizanje nivoa mora“ itd.
Prema Guterresu, svi ovi fenomeni su „simptomi“ „zavisnosti od fosilnih goriva“, a klimatska neaktivnost bi ih vremenom samo pogoršala. On je pozvao vlade, posebno zemlje G20, da isporuče nacionalne klimatske akcione planove fokusirane na postepeno ukidanje fosilnih goriva.
Gutereš se obratio dan nakon što je posmatrač klimatskih promena EU proglasio 22. jul najtoplijim danom u istoriji. Prema Kopernikus službi za klimatske promene, globalna prosečna temperatura vazduha na površini planete dostigla je 17,15C, najviše očitavanje od kada je počeo da prati ovaj indikator 1940. godine.
