Dok se neke latinoameričke zemlje bore sa teškom sušom, a druge sa epidemijama bolesti izazvanim poplavama, Svetska meteorološka organizacija upozorila je u sredu da ekstremni vremenski i klimatski šokovi postaju sve akutniji u regionu.
Latinska Amerika i Karibi su uhvaćeni u „začarani krug spiralnih uticaja“ ubrzanog zagrevanja i porasta nivoa mora, saopštila je meteorološka agencija UN u novom izveštaju o stanju klime 2022.
Mnogi nedavni događaji u regionu bili su pod uticajem dugotrajnog klimatskog događaja u La Nini, „ali su takođe nosili obeležje klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom“, rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas.
I upozorio je da će „novopridošli El Nino pojačati vrućinu i sa sobom doneti ekstremnije vremenske prilike“.
El Nino je obeležen toplijim temperaturama površine mora od proseka u centralnom i istočnom Pacifiku blizu ekvatora, dok La Nina ima suprotan efekat.
Najvažniji delovi izveštaja SMO objavljenog u Havani:
U Latinskoj Americi i na Karibima, period od 1991. do 2022. pokazao je prosečan trend zagrevanja od oko 0,2 stepena Celzijusa po deceniji (više u Meksiku i na Karibima)
— Nivo mora je rastao brže u južnom Atlantiku i suptropskom severnom Atlantiku nego globalna srednja vrednost, povećavajući rizik od obalnih poplava i kontaminacije slatke vode
— Izuzetno visoke temperature, niska vlažnost vazduha i jaka suša doveli su do perioda rekordnih divljih požara u zemljama uključujući Argentinu i Paragvaj
— Požari su, zauzvrat, doprineli zagrevanju planete Emisije ugljen-dioksida dostigle su najviši nivo u poslednjih 20 godina, „zaključujući još više temperature“
—Poplave i klizišta izazvani jakim kišama izazvali su stotine smrtnih slučajeva u regionu i milijarde dolara gubitaka
— Suša u basenu Parana-La Plata koja uključuje oblasti Bolivije, Brazila, Paragvaja, Urugvaja i Argentine, bio je najgori od 1944. Niski tokovi reka su smanjili proizvodnju hidroenergije, primoravajući zemlje da zamene hidroelektrične izvore energije zagađujućim fosilnim gorivima
Čile je u zagrljaju 14 godina duge megasuše:
— topljenje glečera se pogoršalo, sa skoro potpunim gubitkom snežnog pokrivača na andskim glečerima u leto 2022. Tamniji glečeri su, kao rezultat, apsorbovali više sunčevog zračenja, dodatno ubrzavajući topljenje
— Samo oko 60 procenata ljudi u Latinskoj Americi i na Karibima pokriveno je sistemima ranog upozorenja za teške vremenske prilike.
