Ujedinjene nacije su bile prinuđene da smanje hranu, gotovinske isplate i pomoć milionima ljudi u mnogim zemljama zbog „krize finansiranja“ zbog koje su njene donacije pale za otprilike polovinu pošto akutna glad dostiže rekord nivoa, rekao je u petak visoki zvaničnik, piše AP.
Karl Skau, zamenik izvršnog direktora Svetskog programa za hranu, rekao je na konferenciji za novinare da je najmanje 38 od 86 zemalja u kojima VFP radi već doživelo smanjenje ili planira da uskoro smanji pomoć — uključujući Avganistan, Siriju, Jemen i Zapadnu Afriku.
On je rekao da su operativni zahtevi VFP-a 20 milijardi dolara za isporuku pomoći svima kojima je potrebna, ali je cilj bio između 10 i 14 milijardi dolara, što je bila ono što je agencija dobila u poslednjih nekoliko godina.
„I dalje ciljamo na to, ali smo samo do sada ove godine došli do otprilike polovine toga, oko 5 milijardi dolara“, rekao je Skau.
On je rekao da su humanitarne potrebe „išle kroz krov“ 2021. i 2022. zbog pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini i njegovih globalnih implikacija. „Te potrebe nastavljaju da rastu, ti pokretači su još uvek tu“, rekao je, „ali finansiranje presušuje. Dakle, gledamo da će 2024. (biti) još strašnija.“
„Najveća kriza hrane i ishrane u istoriji danas i dalje traje“, rekao je Skau. „Ove godine, 345 miliona ljudi i dalje je akutno nesigurno u hranu, dok je stotine miliona ljudi u opasnosti od pogoršanja gladi.
Skau je rekao da su sukobi i nesigurnost i dalje glavni pokretači akutne gladi širom sveta, zajedno sa klimatskim promenama, nepopustljivim katastrofama, stalnom inflacijom cena hrane i rastućim dugom – sve tokom usporavanja globalne ekonomije.
VFP nastoji da diverzifikuje svoju bazu finansiranja, ali je takođe pozvao tradicionalne donatore agencije da se „pojačaju i podrže nas kroz ovo veoma teško vreme“.
Upitan zašto finansiranje presušuje, Skau je rekao da pita donatore.
„Ali jasno je da budžeti za pomoć, humanitarni budžeti, kako u Evropi tako i u Sjedinjenim Državama, (nisu) tamo gde su bili 2021-2022“, rekao je on.
Skau je rekao da je u martu VFP bio primoran da smanji obroke sa 75% na 50% za zajednice u Avganistanu koje se suočavaju sa vanrednim nivoom gladi, au maju je bio primoran da smanji hranu za 8 miliona ljudi – 66% ljudi kojima je pomagao . Sada pomaže samo 5 miliona ljudi, rekao je on. U Siriji je 5,5 miliona ljudi koji su se oslanjali na VFP za hranu već na 50% obroka, rekao je Skau, a u julu je agencija smanjila sve obroke na 2,5 miliona njih. Na palestinskim teritorijama, VFP je smanjio svoju novčanu pomoć za 20 odsto u maju i junu i smanjio broj slučajeva za 60 odsto ili 200.000 ljudi, rekao je on. A u Jemenu, rekao je on, ogroman nedostatak u finansiranju će primorati VFP da smanji pomoć za 7 miliona ljudi već u avgustu.
U zapadnoj Africi, gde je akutna glad u porastu, rekao je Skau, većina zemalja se suočava sa opsežnim rezovima obroka, posebno sa sedam najvećih kriznih operacija VFP-a: Burkina Faso, Mali, Čad, Centralnoafrička Republika, Nigerija, Niger i Kamerun.
On je rekao da smanjenje pomoći ljudima koji su samo na kriznom nivou gladi da bi se spasili oni koji bukvalno gladuju ili su u kategoriji katastrofalne gladi znači da će oni koji su izbačeni brzo pasti u kategorije hitnih situacija i katastrofa, „i tako ćemo imati dodatnu humanitarna vanredna situacija na našim rukama niz put.”
„Smanjenje obroka očigledno nije način da se ide napred“, rekao je Skau.
On je pozvao svetske lidere da daju prioritet humanitarnom finansiranju i ulažu u dugoročna rešenja za sukobe, siromaštvo, razvoj i druge osnovne uzroke trenutne krize.
