Umro sin poslednjeg kralja Italije, upamćen zbog smrti jednog tinejdžera

Umro sin poslednjeg kralja Italije, upamćen zbog smrti jednog tinejdžera

U Ženevi je umro Vitorio Emanuele Savojski, sin Umberta II, poslednjeg kralja Italije i Marije Hoze, a koji je u javnosti bio upamćen zbog istrage o smrti nemačkog tinejdžera.

Vitorio Emanuele Savojski je preminuo u 87. godini, a povodom njegove smrti kratko se oglasila Kraljevska kuća iz Savoja.

„U 7.05 jutros, 3. februara 2024, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Vitorio Emanuele, vojvoda od Savoja i princ od Napulja, okružen svojom porodicom, preminuo je mirno u Ženevi. Mesto i datum sahrane biće saopšteni u najkraćem mogućem roku“, prenosi repubblica.it .

Vitorio Emanuele od Savoja je bio predmet istrage 1978. godine, a u slučaju smrti Dirka Hamera, devetnaestogodišnjeg Nemca.

Dirk Hamer je bio teško povređen u noći između 17. i 18. avgusta, dok je bio gost na čamcu prijatelja kod ostrva Kavalo na Korzici.

Te noći je došlo do svađe oko gumenog čamca koji je pozajmila grupa dečaka sa čamca Vitorija Emanuela od Savoje, prestolonaslednika Italije.

Princ je navodno uzeo pušku, opalio, i jedan hitac je pogodio mladog Nemca u nogu.

Zbog komplikacija nastalih posle operacije, a koje su trajale mesecima Dirk Hamer je preminuo.

Vitorio Emanuele, koji se sumnjičio da je pucao, oslobođen je optužbe za ubistvo iz nehata pred pariskim sudom. Međutim, 2006. godine javnost ostaje šokirana novim informacijama koje su „procurile“ iz zatvora u kojem je Emanuel boravio dok je trajala istraga.

Navodno, dok je bio u zatvoru Potenca Vitorio Emanuele se poverio svom cimeru da je on pucao i pogodio Dirka. On se zapravo hvalio da je uz pomoć svojih advokata uspeo da prevari sudiju.

Pošto je već oslobođen na sudu, Vitorio Emanuele nije mogao biti krivično gonjen za isti zločin.

Loza kraljevske kuće Savoja vladala je Italijom od njenog ujedinjenja 1861. godine pa sve do 1946. godine kada su Italijani na institucionalnom referendumu 2. juna glasali za ukidanje monarhije i osnvanje italijanske republike.

Mnogi Italijani su osudjivali kraljevsku porodicu zbog saradnje sa fašističkim diktatorom Benitom Musolinijem. Ta saradnja je postojala pre i tokom Drugog svetskog rata. Kraljevska porodica je pobegla iz Rima 1943. godine uoči nemačke invazije.

Posle referenduma 1946. godine, kralj Umberto II i njegova porodica otišli ​​su u izgnanstvo u Švajcarsku.

Italija je donela ustavnu zabrana o povratku u Italiju svih muških naslednika diskreditovane kraljevske porodice.

Ta odluka je ukinuta 2002. godine.