Svetski lideri pojačali su u nedelju pritisak na Rusiju zbog njenog rata protiv Ukrajine, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je bio u centru diplomatskog vrtloga poslednjeg dana samita Grupe sedam demokratija bogatog sveta, piše AP.
Lično prisustvo Zelenskog na jednom od najvećih svetskih diplomatskih skupova ima za cilj da podstakne pažnju na 15-mesečnu borbu njegove nacije protiv Rusije. Čak i pre nego što je u subotu sleteo francuskim avionom, zemlje G7 su predstavile niz novih sankcija i drugih mera koje imaju za cilj da kazne Moskvu i ometaju njene ratne sposobnosti.
Ukrajina je najveći fokus samita, ali lideri Japana, Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Kanade i Italije, kao i Evropske unije, takođe rade na rešavanju globalnih zabrinutosti oko klimatskih promena, AI , siromaštvo i ekonomska nestabilnost, i nuklearna proliferacija.
Dva američka saveznika — Južna Koreja i Japan — nastavili su u nedelju sa naporima da poboljšaju veze koje su često bile povređene dugotrajnim besom zbog pitanja povezanih sa japanskom brutalnom kolonizacijom Korejskog poluostrva 1910-1945. Japanski premijer Fumio Kišida i južnokorejski predsednik Ioon Suk Ieol posetili su spomenik korejskim žrtvama, od kojih su mnoge bile robovske radnike, atomskog bombardovanja 6. avgusta 1945. godine.
Vašington želi da dva suseda, od kojih su obe liberalne demokratije i bedemi američke moći u regionu, budu zajedno u nizu pitanja, uključujući rastuću agresiju Kine, Severne Koreje i Rusije.
Jačanje međunarodne podrške je ključni prioritet dok se Ukrajina priprema za ono što se smatra velikim pritiskom da povrati teritoriju koju je Rusija zauzela u ratu koji je počeo u februaru prošle godine. Poseta Zelenskog samitu G7 blisko je pratila da su Sjedinjene Države pristale da dozvole obuku na moćnim borbenim avionima američke proizvodnje, što postavlja osnovu za njihov eventualni transfer u Ukrajinu.
„Japan. G7. Važni sastanci sa partnerima i prijateljima Ukrajine. Bezbednost i pojačana saradnja za našu pobedu. Mir će danas postati bliži“, napisao je Zelenski na Tviteru po dolasku.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da će predsednik Džo Bajden i Zelenski imati direktan angažman na samitu. Bajden je u petak najavio svoju podršku obuci ukrajinskih pilota za borbene avione američke proizvodnje F-16, preteču za eventualno isporuku tih aviona Ukrajini.
„Neophodno je poboljšati (ukrajinske) sposobnosti protivvazdušne odbrane, uključujući obuku naših pilota“, napisao je Zelenski na svom zvaničnom Telegram kanalu nakon sastanka sa italijanskim premijerom Đorđom Melonijem, jednim od brojnih lidera sa kojima je razgovarao.
Zelenski se takođe sastao na marginama samita sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, njihovim prvim razgovorima licem u lice od rata, i obavestio ga o mirovnom planu Ukrajine, koji poziva na povlačenje ruskih trupa iz zemlje pre bilo kakvih pregovora. .
Indija, najveća svetska demokratija, izbegavala je direktnu osudu ruske invazije. Dok Indija održava bliske veze sa Sjedinjenim Državama i njihovim zapadnim saveznicima, ona je takođe veliki kupac ruskog oružja i nafte.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kritikovao je samit G-7 jer je imao za cilj da izoluje i Kinu i Rusiju.
„Zadatak je postavljen glasno i otvoreno: pobediti Rusiju na bojnom polju, ali ne stati na tome, već je eliminisati kao geopolitičkog konkurenta. U stvari, svaka druga zemlja koja pretenduje na neku vrstu nezavisnog mesta u svetskom rangu takođe će potisnuti konkurenta. Pogledajte odluke koje se sada razmatraju i usvajaju u Hirošimi, na samitu G7, a koje imaju za cilj dvostruko obuzdavanje Rusije i Kine“, rekao je on.
G7 je, međutim, obećala da će pojačati pritisak.
„Brutalni agresivni rat Rusije predstavlja pretnju celom svetu kršeći osnovne norme, pravila i principe međunarodne zajednice. Ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku Ukrajini onoliko dugo koliko je potrebno za postizanje sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira“, navodi se u saopštenju grupe.
Drugi veliki fokus sastanaka bila je Kina, ekonomija broj 2 u svetu.
Sve je veća zabrinutost da bi Peking, koji stalno gradi svoj program nuklearnog naoružanja, mogao pokušati da zauzme Tajvan silom, što bi izazvalo širi sukob. Kina smatra da je samoupravno ostrvo svoje i redovno šalje brodove i ratne avione u njegovu blizinu.
G7 je saopštila da ne želi da naudi Kini i da traži „konstruktivne i stabilne odnose“ sa Pekingom, „prepoznajući važnost iskrenog angažovanja i izražavanja zabrinutosti direktno Kini“.
Oni su takođe pozvali Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat u Ukrajini i „podrži sveobuhvatan, pravedan i trajni mir“.
Severna Koreja, koja testira rakete užasnim tempom, mora u potpunosti da napusti svoje ambicije nuklearne bombe, „uključujući sve dalje nuklearne testove ili lansiranja koja koriste tehnologiju balističkih raketa“, navodi se u saopštenju lidera.
Zeleno svetlo za obuku F-16 je najnovija promena Bajdenove administracije koja se kreće da naoruža Ukrajinu naprednijim i smrtonosnijim oružjem, nakon ranijih odluka o slanju raketnih sistema i tenkova Abrams. Sjedinjene Države su insistirale da šalju oružje Ukrajini da bi se branile i obeshrabrile su napade Ukrajine na rusku teritoriju.
„Došli smo do trenutka kada je vreme da ponovo pogledamo na cestu da kažemo šta će Ukrajini trebati kao deo buduće sile, kako bi bila u stanju da odvrati i brani od ruske agresije dok idemo napred“, rekao je Salivan .
Bajdenove odluke o tome kada, koliko i ko će obezbediti borbene avione četvrte generacije F-16 biće donete u narednim mesecima dok je obuka u toku, rekao je Bajden liderima.
Lideri G7 pokrenuli su novi talas globalnih sankcija Moskvi, kao i planove za poboljšanje efikasnosti postojećih finansijskih kazni koje imaju za cilj da ograniče ratne napore predsednika Vladimira Putina. Rusija je sada zemlja sa najviše sankcija na svetu, ali postoje pitanja o efikasnosti.
Rusija je učestvovala na nekim samitima sa ostalih sedam zemalja pre nego što je uklonjena iz tadašnje Grupe osam nakon aneksije Krima 2014.
Najnovije sankcije usmerene na Rusiju uključuju stroža ograničenja za već sankcionisane ljude i firme uključene u ratne napore. Više od 125 pojedinaca i organizacija u 20 zemalja pogođeno je američkim sankcijama.
Lideri su samit počeli posetom parku mira posvećenom desetinama hiljada poginulih u prvoj detonaciji atomske bombe u ratu u svetu. Kišida, koji predstavlja Hirošimu u parlamentu, želi da nuklearno razoružanje bude glavni fokus diskusija.
Lideri G7 su takođe razgovarali o naporima za jačanje globalne ekonomije i rešavanje rastućih cena koje pritiskaju porodice i vladine budžete širom sveta, posebno u zemljama u razvoju u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.
Grupa je ponovila svoj cilj da prikupi do 600 milijardi dolara za finansiranje inicijative G7 za globalni razvoj infrastrukture, koja treba da ponudi zemljama alternativu kineskim investicionim dolarima.
Italijanski premijer Đorđa Meloni preskočiće poslednji dan G7 zbog poplava ranije ove nedelje u severnoj Italiji, koje su odnele najmanje 14 života i opustošile desetine zaseoka i gradova.
Bajden, koji je odustao od planova da putuje u Papuu Novu Gvineju i Australiju nakon boravka u Japanu kako bi mogao da se vrati na pregovore o ograničenju duga u Vašingtonu, takođe se sastao sa liderima takozvanog Kuad partnerstva, koje čine Japan i Australija , Indija i Sjedinjene Države.
