Najveći zarađeni zvaničnik Kremlja 2021. godine nije bio predsednik Vladimir Putin, već njegov pomoćnik i imenjak Vladimir Medinski. Bivši ministar kulture, sada specijalni pomoćnik predsednika koji je vodio nedavne mirovne pregovore sa Ukrajinom, zaradio je 106,8 miliona rubalja – otprilike 1,28 miliona dolara – prošle godine, skoro deset puta više od svog šefa.
Prihod Medinskog je skočio šest puta sa 17,6 miliona rubalja u 2020, dok je njegova supruga sa 47,9 miliona rubalja skočila na 77,3 miliona. To je prema godišnjim imovinskim deklaracijama koje je Kremlj objavio u petak. Zakonom iz 2008. koji je imao za cilj borbu protiv korupcije, državni službenici su obavezni da prijave svoje prihode, imovinu i imovinu.
Trojica najbogatijih funkcionera Kremlja zaokružili su šef Ekspertske uprave Vladimir Simonenko sa 95,8 miliona rubalja i zamenik sekretara Saveta bezbednosti Oleg Hramov sa 38 miliona.
Medinski je predvodio ruski pregovarački tim u Istanbulskim pregovorima sa Ukrajinom krajem marta, nakon čega je Moskva, kao gest dobre volje, povukla trupe iz okoline Kijeva i nekoliko drugih gradova na severu Ukrajine. U roku od nedelju dana, međutim, Kijev je optužio Rusiju za „ratne zločine“ i poslao predlog za koji je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da se značajno razlikuje od prethodno dogovorenog.
U izjavi ranije ove nedelje, Putin je rekao da su se razgovori sa Kijevom „vratili u ćorsokak“.
Predsednikov izveštaj o prihodima pokazao je da je 2021. zaradio 10,2 miliona rubalja, u odnosu na 9,9 miliona godinu ranije. Imovinska karta mu je ostala ista – dva stana, dve limuzine Volga i terensko vozilo Niva sa prikolicom. Sva njegova nekretnina bila je u Rusiji i time imuna na sankcije koje su uvele SAD i njihovi saveznici zbog sukoba u Ukrajini.
Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
