Ukrajina i Rusija, obe među najvećim svetskim izvoznicima hrane, nisu odmah potvrdile saopštenje kancelarije turskog predsedništva u četvrtak. Ali u kasnonoćnom video obraćanju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nagovestio da bi crnomorske luke njegove zemlje uskoro mogle da budu deblokirane.
Blokada ruske crnomorske flote pogoršala je poremećaje u globalnom lancu snabdevanja i, zajedno sa zapadnim sankcijama uvedenim Moskvi, podstakla je visoku inflaciju u cenama hrane i energenata od kada su ruske snage ušle u Ukrajinu 24. februara.
Svi detalji ugovora nisu odmah objavljeni. Trebalo je da bude potpisan u petak u 13:30 GMT, saopštila je kancelarija turskog predsednika Tajipa Erdogana.
Zelenski, čije je obraćanje bilo fokusirano uglavnom na potencijal ukrajinskih snaga da ostvare dobitke na bojnom polju, rekao je: „A sutra očekujemo i vesti za našu državu iz Turske – u vezi sa deblokadom naših luka.
Moskva je poricala odgovornost za pogoršanje prehrambene krize, okrivljujući umesto toga zastrašujući efekat zapadnih sankcija za usporavanje sopstvenog izvoza hrane i đubriva i Ukrajinu za rudarenje svojih crnomorskih luka.
Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da će se Vašington fokusirati na to da Moskvu smatra odgovornom za sprovođenje sporazuma.
Ujedinjene nacije i Turska već dva meseca rade na posredovanju u onome što je Gutereš nazvao „paket“ – da se obnovi ukrajinski crnomorski izvoz žitarica uz olakšavanje ruskih isporuka žitarica i đubriva.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da je 27-člana Evropska unija predložila ublažavanje nekih ranijih sankcija u pokušaju da zaštiti globalnu bezbednost hrane, a Moskva se nada da će to stvoriti uslove za nesmetan izvoz žitarica i đubriva.
Zelenski se u četvrtak sastao sa visokim komandantima kako bi razgovarali o snabdevanju oružjem i intenziviranju napada na Ruse.
Mi smo se složili da naše snage imaju snažan potencijal da napreduju na bojnom polju i nanesu nove značajne gubitke okupatorima“, rekao je on u svom video obraćanju.
Kijev se nada da će zapadno oružje, posebno rakete većeg dometa, kao što je američki raketni sistem visoke pokretljivosti HIMARS, omogućiti da izvrši kontranapad i povrati istočne i južne teritorije izgubljene u invaziji.
Ukrajina je optužila Ruse za intenziviranje raketnih i raketnih udara na gradove poslednjih nedelja u namernom pokušaju da terorišu svoje stanovništvo.
Hiljade ljudi je poginulo, a gradovi i mesta su razoreni ruskim bombardovanjem tokom sukoba, a neki daleko od linija fronta su pogođeni projektilima. Moskva poriče da je namerno pucala na civile i kaže da su svi njeni ciljevi vojni.
Međutim, postoji velika šansa da rusko oružje većeg dometa promaši svoje predviđene ciljeve i izazove civilne žrtve jer Moskva sve više koristi sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa da nadoknadi nedostatak raketa za kopneni napad, prema britanskim vojnim obaveštajcima.
Takvi sistemi protivvazdušne odbrane, opremljeni manjim bojevim glavama za obaranje aviona i projektila, verovatno neće moći da prodru u ojačane vojne strukture na zemlji i njihove posade će imati malo obuke za takve misije, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane u obaveštajnom ažuriranju. u petak.
Nije bilo većih prodora na linije fronta otkako su ruske snage zauzele poslednja dva grada u istočnoj provinciji Lugansk krajem juna i početkom jula.
Ruske snage su sada fokusirane na zauzimanje cele susedne Donjecke pokrajine u ime separatističkih zastupnika koji su proglasili dve otcepljene mini-države koje pokrivaju širi industrijalizovani region Donbasa.
U svom jutarnjem ažuriranju, ukrajinski generalštab je rekao da su ruske snage podržane teškom artiljerijskom vatrom nastavile da teže ka gradovima Kramatorsk i Bahmut i termoelektrani Vuhlehirska u pokrajini Donjeck, ali nisu postigle značajan napredak na terenu.
Ukrajinske snage granatirale su u petak ujutro grad Donjeck koji drži Rusija, javila je ruska državna novinska agencija TASS, citirajući samoproglašenu Donjecku Narodnu Republiku (DNR).
Ukrajinske trupe su takođe uništile mostove pre nego što su se povukle iz luganskog grada Lisičanska, koji sada ometa isporuku hrane, rekao je za TASS vršilac dužnosti gradonačelnika Andrej Skori.
Rusija kaže da vodi „specijalnu vojnu operaciju“ da demilitarizuje svog suseda i oslobodi ga opasnih nacionalista.
Kijev i Zapad kažu da je to imperijalistički pokušaj da se ponovo osvoji zemlja koja se oslobodila vlasti Moskve raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine.
U najvećem sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata poginulo je više od 5.000 ljudi, više od 6 miliona je primorano da pobegne iz Ukrajine, a osam miliona je interno raseljeno, prema podacima Ujedinjenih nacija.
