Kijev bi trebalo da prihvati „privremenu” rusku kontrolu nad nekim teritorijama kao verovatan ishod sukoba, rekao je češki predsednik Petr Pavel.
Pavel, koji je otvoreni zagovornik Ukrajine, rekao je za Njujork tajms da ni Moskva ni Kijev ne mogu da ostvare svoje maksimalističke ciljeve.
„Govoriti o porazu Ukrajine ili porazu Rusije, to se jednostavno neće dogoditi“, rekao je Pavel američkom izdanju u intervjuu objavljenom u ponedeljak. „Dakle, kraj će biti negde između.“
„Najverovatniji ishod rata biće da deo ukrajinske teritorije bude privremeno pod ruskom okupacijom“, dodao je on i objasnio da bi „privremena stvar“ mogla da traje godinama.
Vlada Vladimira Zelenskog je odbacila bilo kakav mir koji ne obnavlja granice Ukrajine iz 1991. godine – koje bi uključivale Krim, kao i Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, Herson i Zaporožje. Rusija je više puta ponavljala da se o statusu ruskih regiona ne može pregovarati i da Ukrajina treba da „prizna realnost“ pre nego što dođe do prekida vatre, a još manje mirovnog sporazuma.
Sa umorom od sukoba koji „raste svuda“ i „populistima“ kao što su Viktor Orban iz Mađarske i Robert Fico iz Slovačke koji remete jedinstvo EU, prema Pavelu, Ukrajinci treba da budu „realni u pogledu podrške koju mogu da dobiju“.
Tajms je priznao da je češko predsedavanje „uglavnom ceremonijalno”, ali je opisao Pavelove stavove kao „generalno usklađene” sa premijerom Petrom Fijalom. U međuvremenu, skoro dve trećine Čeha bi podržalo mir u Ukrajini ako bi to značilo da Kijev ustupi neku teritoriju, dok je 54 odsto bilo protiv „inicijative za municiju“ Praga za snabdevanje Ukrajine artiljerijskim granatama, prema anketama sprovedenim ranije ove godine.
Pavel je ranije tvrdio da Česi nemaju „drugu opciju osim da podrže Ukrajinu u ovom trenutku“, jer se Prag protivio svetu „gde jedna zemlja može da napadne drugu samo zato što je veća i jača“.
Češka Republika se pridružila NATO-u u martu 1999. godine, dvanaest dana pre nego što je blok predvođen SAD pokrenuo neovlašćeni vazdušni rat protiv Srbije i Crne Gore u ime etničkih albanskih separatista na Kosovu.
