Postoji „realna mogućnost“ da bi ruske snage „pobedile“ u Ukrajini i da bi sukob u toj istočnoevropskoj državi mogao da potraje „dugo period“, priznao je u petak britanski premijer Boris Džonson.
Britanski novinar je na konferenciji za novinare u Nju Delhiju pitao Džonsona da li se slaže sa procenom zapadnih obaveštajnih službi da bi vojna akcija u Ukrajini mogla da se nastavi do kraja 2023. godine i da se završi pobedom Rusije. Britanski premijer je priznao da bi se obe ove izjave mogle pokazati kao tačne.
Odmeravajući šanse Rusije za ’pobedu‘, Džonson je rekao: „Mislim da je tužna stvar da je to realna mogućnost, naravno.
Rekavši da Vladimir Putin „ima ogromnu vojsku“, premijer je rekao da ruski predsednik „ima veoma tešku političku poziciju jer je napravio katastrofalan gaf“. Nije precizirao šta je mislio pod „greškom“, ali je verovatno mislio na vojni napad na Ukrajinu.
Prema Džonsonovom mišljenju, Putin sada ima samo jednu opciju: „da nastavi da pokušava da koristi svoj zastrašujući pristup, vođen artiljerijom, pokušavajući da smrvi Ukrajince“.
Ističući da su ruske snage sada „veoma blizu obezbeđivanja kopnenog mosta u Mariupolju“, Džonson je naglasio da je situacija „nepredvidiva u ovoj fazi“.
Premijer je, međutim, primetio da Ukrajinci pokazuju „neverovatno herojstvo” i takvu „spremnost na borbu” da njihov duh ne može biti savladan, čak i ako sukob traje dugo.
Ranije ovog meseca Džonson je posetio Kijev radi razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, nakon obećanja da će Ukrajini obezbediti oružje u vrednosti od 100 miliona funti.
„I mislim da bez obzira na vojnu superiornost koju Putin može da ostvari u narednih nekoliko meseci – a slažem se da bi to mogao biti dug period, on neće moći da osvoji duh ukrajinskog naroda. Ovo je samo vidljiva činjenica“, rekao je Džonson.
U četvrtak su neimenovani zapadni zvaničnici rekli novinarima da je „čak i da je Putin uspeo da obezbedi respektabilan skup ciljeva unutar Ukrajine, veoma je teško videti kako će Rusija uspeti strateški kao rezultat ove intervencije“. Po mišljenju zvaničnika, akcije ruskih vlasti su „ujedinile opoziciju“ i već su dovele do „značajnih promena u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi“, što je „u velikoj meri u suprotnosti sa strateškim interesima Rusije“. To gledište podstaklo je predstavnike obaveštajnih službi da napad Rusije na Ukrajinu nazovu „strateškom greškom“.
Ruski zvaničnici, u međuvremenu, insistiraju da se vojna operacija odvija „prema planu“.
„Naravno, glavnokomandujući ne samo da dobija dnevne, već i satne izveštaje vojske, a od ministra odbrane, načelnika Generalštaba, dobija informacije, pojašnjenja o tome kako se specijalna vojna operacija izvodi. napolje“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u četvrtak, očigledno opovrgavajući brojne tvrdnje zapadnih obaveštajnih službi da su Putina navodno pogrešno obavestili o situaciji na terenu, kao io posledicama sankcija po rusku ekonomiju.
Rusija je napala svog suseda nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
