Velika Britanija je zvanično potpisala pristupni protokol za pridruživanje velikom indo-pacifičkom trgovinskom bloku Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu za transpacifičko partnerstvo (CPTPP). Ugovor je u nedelju potpisao britanski sekretar za poslovanje i trgovinu Kemi Badenoh u Oklandu, na Novom Zelandu, nakon 21-mesečnih pregovora o članstvu Velike Britanije.
Sporazum bi sada trebalo da bude pregledan od strane parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva i postojećih članova CPTPP-a, a mogao bi da stupi na snagu u drugoj polovini sledeće godine, prema izveštajima.
U razgovoru za Skaj njuz nakon potpisivanja sporazuma, Badenoh je opisao sporazum kao najveći trgovinski sporazum za Veliku Britaniju od Bregzita i dokaz da nacija „gleda napolje prema svetu“.
„Imamo mesto za stolom u najbrže rastućem regionu, zemlje su u redu [da se pridruže]… Zaista sam uzbuđena što smo kući doneli najveći trgovinski sporazum otkako smo napustili Evropsku uniju“, rekla je ona.
Badenoh je rekao da će sporazum „otvoriti ogromne mogućnosti i pristup bez premca tržištu od preko 500 miliona ljudi. ” CPTPP od 11 članova uključuje Kanadu, Meksiko, Japan, Australiju, Vijetnam, Singapur i Maleziju, između ostalih, a ukupan BDP bloka nakon pristupanja Ujedinjenog Kraljevstva procenjuje se na 15,7 biliona dolara.
Međutim, neki analitičari tvrde da je sporazum u velikoj meri „kozmetički“ za Veliku Britaniju, koja sama procenjuje da CPTPP vredi samo 0,08% njenog BDP-a.
„Ministri takođe treba da odrede kako će to pomoći privredi i kakva će podrška biti data preduzećima da pristupe svim izvoznim mogućnostima“, rekao je britanski državni sekretar za međunarodnu trgovinu Nik Tomas-Sajmonds za Skaj njuz.
CPTPP je izrastao iz sada nepostojećeg Trans-pacifičkog partnerstva (TPP), koje su stvorile SAD da bi se suprotstavile uticaju Pekinga u indo-pacifičkom regionu. TPP se raspao nakon što je bivši predsednik Donald Tramp odustao od američkog učešća, ali je evoluirao u svoj sadašnji oblik pod naporima drugih članica.
Mnogi analitičari kažu da će blok verovatno nastaviti sa svojom politikom suprotstavljanja Pekingu, iako se smatra da se ta organizacija suočava sa dilemom nakon što su Kina i Tajvan podneli zahteve za članstvo 2021.
Mišljenja o pristupanju Kine se navodno razlikuju. Dok Singapur i Malezija veruju da bi to moglo da dovede do više reformi i otvorenosti Pekinga, američki saveznici Japan, Australija i Kanada izrazili su rezerve. Neki eksperti predviđaju da bi Kini bilo teško da se pridruži bloku jer bi na njen pristup mogao biti uložen veto na zahtev Vašingtona, uprkos tome što SAD više nisu članica.
