Na izborima za približno polovinu poslaničkih fotelja u Gornjem domu parlamenta održanim u nedelju u Japanu, trijumfovala je vladajuća koalicija Leberalno-demokratske partije i stranke Komeito, koja je osvojila 76 od 125 poslaničkih mesta.
Čak 63 fotelje pripale su samoj LDP, čiji je dugogodišnji lider bio tragično nastradali bivši premijer Šinzo Abe, kojeg je u prošli petak tokom govora u sklopu predizborne kampanje na ulici u gradu Nara usmrtio četrdesetjednogodišnji atentator Tecuja Jamagami.
Vladajuća koalicija tako sada ima 146 od ukupno 245 poslanika u Gornjem domu parlamenta. Ona ima i apsolutnu većinu u Donjem domu parlamenta, gde LDP i samostalno poseduje prostu većinu.
Premijer Fumio Kišida najavio je da će se njegova vlada posvetiti radu na zauzdavanju inflacije.
On je i rekao da će država u narednih pet godina drastično unaprediti odbrambenu moć zemlje i da pri tom neće isključiti opcije kao što je sticanje sposobnosti protivudara na velike razdaljine.
To je donedavno bilo tabu u Japanu budući da je preovladavajuće tumačenje pacifističkog ustava donesenog 1947. godine neposredno nakon kapitulacije u Drugom svetskom ratom i za vreme američke okupacije nalagalo da Tokio ne sme da u svoje oružanje svrsta ofanzivno oružje i oruđe kao što su projektili dugog dometa ili nosači aviona.
Bivšeg premijera Japana Šinza Abea, najvažniju ličnost u politici Japana u ovom veku, 8. jula u gradu Nara ručno izrađenom dvocevkom ubio je četrdesetjednogodišnji Tecuja Jamagami , bivši pripadnik vojske, kojeg je po sopstvenom priznanju, na taj zločin navela pomisao da je premijer Abe blizak religijskoj grupi „Unfikaciona crkva“, kojoj je njegova majka kao donaciju predala svoju životnu ušteđevinu , čime je praktično prouzrokovala porodični bankrot.
Abe je usmrćen dok je na maloj raskrsnici na ulazu u železničku stanicu Jamato Saidaiđi u tom istorijskom gradu držao govor kojim je želeo da podrži lokalnog kandidata svoje partije.
Unifikaciona crkva (zvanično ime „Porodični savez za svetski mir i ujedinjenje“) je hrišćanska religiozna grupa osnovana u Južnoj Koreji 1954. godine nakon završetka Korejskog rata pod vođstvom Sun Mjung Muna.
Ona je uticajna u celoj istočnoj Aziji, ali i u SAD i poznata po masovnim svadbama u kojima lideri grupe određuju ko će se sa kim venčati.
U Japanu se spekuliše da je Abe, koji je napustio funkciju premijera 2020. godine, jednom učestvovao na konferenciji koju je organizovala ta grupa u Japanu i da je u svom okruženju imao političare koji su njeni članovi, ali nema jasnih dokaza da je pomenuto uverenje ubice bilo ispravno.
Političari i mediji u Japanu su s nestrpljenjem očekivali da vide da li će atentat na bivšeg premijera Abe navesti građane da se u većem broju odazovu pozivu na glasanje i da li će prouzrokovati povećanu solidarnost glasača sa vladajućom partijom, ili će, pak, talas poskupljenja energenata i hrane poslednjih meseci imati uticaja na izborni rezultat moćne LDP.
Mere koje bi vlada trebala da preduzme u vezi poskupljena energenata i hrane, odnosno, pada standarda bile su najveća tema u predizbornoj kampanji.
Opozicija u odnosu na vlast zahtevala smanjivanje ili čak ukidanje poreza na dodatu vrednost, kako bi se smanjile cene i podstakla potrošnja, iako je taj porez u Zemlji izlazećeg sunca dosta nizak u odnosu na druge države i iznosi samo deset odsto.
Pored toga, dosta se raspravljalo i odluci vlasti da, u svetlu ruske intervencije u Ukrajini a zbog velikog rasta vojne moći Kine i Severne Koreje, u narednih nekoliko godina duplira izdvajanje za oružane snage.
Politika jačanja armije, vojne industrije, vojnog saveza sa SAD i saradnje sa NATO koju zagovara vlada premijera Fumija Kišide i na kojoj je svesrdno radio tragično preminuli Abe izaziva zabrinutost opozicije i dobrog dela javnosti da bi u narodu popularni pacifistički ustav zemlje uskoro mogao da bude revidiran, tako što bi bio uklonjen član u kojem se država demonstrativno odriče upotrebe sile u rešavanju međunarodnih pitanja.
Ipak, sada je jasno da izlaznost na izborima, koja je ukupno iznosila oko 49 odsto, nije bila drugačija od od uobičajene, odnosno, da se glasači nisu uplašili za svoju bezbednost zbog atentata na Abea, ali i da nisu pokazali veću svest o potrebu da se glasa nego inače.
Takođe, može se zaključiti da su, uprkos poskupljenjima i velikoj verovatnoći da će zemlja ići u pravcu suprotnom od duha koji nalaže pacifistički duh ustava, ostali verni vladajućoj partiji, za šta se razlozi mogu tražiti u rascepkanosti i neubedljivosti opozicije, te dobrom ugledu sadašnjeg prenijera Fumija Kišide, koji veži za sposobnog, staloženog i pristojnog lidera koji u dosadašnjoj karijeri nema moralne mrlje.
Japanski parlament se sastoji iz dva doma i ukupno sadrži 710 mesta, a u njemu se pored donošenja zakona, vrši i glasanje u svrhu imenovanja premijera.
Gornji dom ima manja ovlaštenja, koja se uglavnom odnose na usporavanje donošenja zakona, jer njegovi poslanici odluke donete u Donjem domu, koji ima 465 poslanika, samo mogu da vrate na ponovo razmatranje ali ne i da u potpunosti zaustave ili odbace.
