Pitanje zvuči jednostavno. Ali teško je odgovoriti, kaže socijalni demograf Džonatan Bearak sa Gutmaher instituta. To je uglavnom zato što je u mestima sa strogim zakonima o abortusu procedura skoro potpuno skrivena. Tako da je procena stope abortusa izuzetno teška.
Ipak, tokom poslednje dve decenije naučnici Svetske zdravstvene organizacije i Gutmaher instituta razvijali su alate za procenu stope abortusa širom sveta. Obe institucije podržavaju prava na abortus za ljude širom sveta. Prošlog februara su po prvi put objavili stope abortusa za skoro svaku zemlju. Takođe su ažurirali svoju analizu gledajući kako se stope pobačaja razlikuju po regionima sveta – i da li je zakonitost postupka povezana sa tim stopama.
„Dakle, recimo da grupišete zemlje u kojima je abortus uglavnom legalan“, kaže Bearak, koji je vodio studiju. „I onda grupišete zemlje u kojima je abortus potpuno zabranjen, čak i bez izuzetka za zdravlje žene.
U zemljama u kojima je abortus uglavnom legalan, godišnje se obavi između 36 i 47 abortusa na 1.000 žena, uzrasta od 15 do 49 godina. A šta je sa zemljama u kojima su abortusi potpuno zabranjeni? „U ovim zemljama u proseku ima između 31 i 51 abortusa godišnje na 1.000 žena“, kaže Bearak.
„Ljudi mogu biti iznenađeni nalazima“, kaže on, „jer su stope u osnovi iste u dve grupe zemalja.“
U zemljama u kojima je abortus uglavnom legalan, upotreba kontracepcije je prilično visoka, otkrili su Bearak i njegov tim. To je zato što ove zemlje imaju tendenciju da budu bogatije i imaju jake zdravstvene sisteme. „Ako imate jači zdravstveni sistem i obezbedite univerzalni pristup seksualnoj reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti, očekivali biste nižu stopu neželjene trudnoće“, kaže Bearak. Stoga je stopa neželjenih trudnoća niska (između 53 do 66 neželjenih trudnoća godišnje na 1.000 žena, starosti od 15 do 49 godina). Ali procenat trudnoća koje se završavaju abortusom je veći jer su abortusi obično pristupačni.
Nasuprot tome, u zemljama u kojima su abortusi strogo ograničeni, upotreba kontracepcije obično je niska, utvrdio je njegov tim. Dakle, stopa neželjenih trudnoća je visoka (između 70 do 91 neželjene trudnoće godišnje na 1.000 žena, starosti od 15 do 49 godina). Ali procenat trudnoća koje se završavaju abortusom je nizak, verovatno zato što abortusi nisu lako dostupni.
Dakle, Bearak kaže, na kraju krajeva, visoko restriktivni zakoni o abortusu nisu u korelaciji sa nižom stopom abortusa. Umesto toga, ovi zakoni koreliraju sa više neželjenih trudnoća, što na kraju dovodi do stope abortusa koja je uporediva sa onim što je primećeno u zemljama u kojima je procedura dostupna.
Taj nalaz je u skladu sa nekoliko prethodnih studija, uključujući veliku koju je objavio Institut Guttmacher 2012. godine, a koju su pokrili Goats and Soda 2014. godine.
„Mnoge studije su pokazale da nezakonitost abortusa ne smanjuje broj abortusa“, rekla je za NPR Ana Langer sa Harvardske škole javnog zdravlja T. H. Chan. „Kada postupak postane nezakonit, potreba i dalje postoji. Žene će tražiti usluge, bezbedne ili nebezbedne, za prekid trudnoće.“
Sada postoje mnoga upozorenja za novu studiju. Za početak, u nekim zemljama zdravstveni službenici prikupljaju vrlo malo podataka o procedurama abortusa. Tako su Bearak i njegov tim morali da procene stope abortusa i neželjene trudnoće pomoću kompjuterskog modela. Oni su izgradili taj model na osnovu podataka istraživanja prikupljenih kroz inicijativu Ujedinjenih nacija koja prati „prevalence kontracepcije i nezadovoljene potrebe za planiranjem porodice“ širom sveta.
„Ovo su glavna globalna zdravstvena istraživanja koja se sprovode u redovnim intervalima“, kaže Bearak, „u kojima se žene pitaju: ‘U redu, imali ste porođaj. Da li je ovo bilo nenamerno?’“ Njegov tim je zatim kombinovao ove podatke sa poznatom statistikom abortusa da bi napravio porođaj. kompjuterski model koji bi mogao da proceni neželjene trudnoće i stope abortusa gde podaci nisu bili dovoljni. „Pošto su ove procene zasnovane na modelima, one dolaze sa neizvesnošću“, objašnjava on.
Povrh toga, kaže Bearak, njihove procene ne mogu da procene kako bi promena zakona o abortusu u nekoj zemlji promenila ili ne bi kratkoročno promenila stope. Na primer, u SAD neke države, uključujući Teksas, trenutno pooštravaju zakone o abortusu.
„Tako da sigurno možemo videti rane dokaze u Teksasu da ljudi imaju problema sa pristupom abortusima, što ima intuitivnog smisla“, kaže Bearak. I tako će ograničenja u Teksasu verovatno dovesti do nižih stopa abortusa u kratkom roku. „Ali kako će se to tačno odigrati na duge staze, tek treba da se vidi. Ne znamo kako će se ljudi prilagoditi.“
Glavni način na koji se žene „prilagođavaju“ je traženje abortusa u obližnjim mestima, gde je procedura legalna, ili traženje ilegalnih abortusa, kaže Fatima Huarez, koja je demograf u El Colegio de Mekico u Meksiko Sitiju. Huarezovo istraživanje se fokusira na reproduktivno zdravlje mladih.
Na mestima gde su abortusi ilegalni, kaže ona, može biti teško postići bezbedan abortus – to jest, abortus gde je rizik od teških komplikacija izuzetno nizak.
U studiji objavljenoj 2019. godine, Huarez i njene kolege intervjuisale su žene širom Meksika o njihovim iskustvima sa abortusom. Tim se fokusirao na tri države sa različitim nivoima ograničenja, od nekoliko ograničenja u državi Meksiko do mnogih ograničenja u državi Keretaro.
„Ono što smo otkrili je da je u državama u kojima je abortus nezakonit, ženi veoma teško da kontroliše ishod abortusa. Postoji taj element slučajnosti“, kaže Huarez – šansa da bi abortus mogao da završi nebezbedno.
Dakle, dok ukupna stopa abortusa nije u dobroj korelaciji sa zakonitošću procedure, stopa nebezbednih abortusa pokazuje jaku vezu sa lokalnim zakonima o abortusu, kaže dr Bela Ganatra, koji vodi Jedinicu za prevenciju nebezbednih abortusa u svetu Zdravstvena organizacija.
„Otkrili smo da se u zemljama u kojima je abortus legalan – i dostupan ženama na zahtev – 9 od 10 abortusa desi bezbedno“, kaže Ganatra. „Ali ako pogledate zemlje u kojima su abortusi najviše ograničeni, onda se samo 1 od 4 abortusa desi bezbedno.“
Ali nije samo zakon važan“, dodaje ona. Da bi stopa nesigurnih abortusa u nekoj zemlji opala, ljudi takođe moraju imati pristup sigurnim abortusima, kaže ona. „Samo zato što se zakon menja i abortus je dozvoljen, to ne znači automatski da nebezbedan abortus nestaje. Klinike zapravo moraju da imaju lekove, moraju da obučavaju praktičare i zapravo moraju da obezbede usluge.
„Promena zakona [da bi se dozvolili abortusi] neophodna je za smanjenje stope nebezbednih abortusa. To je korak, ali nije reč samo o zakonu“, dodaje Ganatra.
